Vino Vinat Erdevik

"Zivot je suvise kratak da bi smo pili losa vina"

Sveti Trifun - Neštin 14.02.2011

Na vinskom sajmu, koje se svake godine održava na dan sv. Trifuna, u Neštinu smo imali tri vina na ocenjivanju i dobili smo tri srebrne medalje za sledeća vina: Talijanski Rizling 2010, Talijanski Rizling 2008 i Traminac 2008.

Dani Vincea - Temerin 15.01.2011

Na ovogodišnjem medjunarodnom takmičenju vina u Temerinu smo osvojili zlatnu medalju za Talijanski Rizling 2010 kao i 3 bronzane medalje za Chardonnay 2010, Traminac 2010, Cabernet Sauvignon 2010. Na osnovu osvojenih medalja možemo biti zadovoljni našim vinima i ako treba naglasiti da je 2010. godina bila jedna od lošijih godina za vinogradarstvo.

Vitis Vinifera

Vinova loza (lat. Vitis vinifera)  je biljka iz porodice Vitaceae. Vinova loza je biljka penjačica koja se oblikuje u grm a visina joj varira između 5 i 15 m. Njeni zreli plodovi (groždje) se koriste uglavnom kao sirovina na proizvodnju vina ili drugih alkoholnih napitaka ali takodje i na  konzumaciju.

“In Vino Veritas”

Nije poznato kada je čovek popio prvu čašu vina, ali jedno je sasvim sigurno, oduvek ga je smatrao Božjim darom. Vino opušta, inspiriše iskrenost jer se ljudi uz njega oslobađaju maski i predstava o sebi samima i uz ovu božansku kapljicu postaju ono što u stvari i jesu, pa otuda najpoznatija latinska izreka ’’In vino veritas – U vinu je istina’’.

Vino je oznaka stila, oznaka klase, u isto vreme piće strasti i odmerenosti, piće mladosti i starosti.

Istoričari kažu da su još stari Iliri, Tračani i kelti gajili vinovu lozu i proizvodili vino. Put vinove loze i vina išao je iz Azije, preko Egipta, Fenikije, i Grčke, da bi se potom raširio po Evropi i celom svetu.Najstariji dokazi o postojanju vinove loze sežu u period 6000 godina pre Hrista, a baziraju se na arheološkom otkriću prese za ceđenje grožđa otkrivene u Damasku. Stari Grci su uživali u svakodnevnom, umerenom ispijanju vina. U to doba, vino je bila prava retkost. Otuda su muškarci smeli da piju vino tek nakon navršenih 35 godina, a ženama je bilo strogo zabranjeno.

Tokom srednjeg veka vinogradarstvo i proizvodnja vina doživljavali su svoje uspone i padove sve do polovine 19. veka. Od tada do danas, proizvodnja i kultura vina u stalnom je usponu.