Vino Vinat Erdevik

"Zivot je suvise kratak da bi smo pili losa vina"

Kakve vinske flase po velicini poznajemo?

U sledećoj tabeli možemo videti kakve se sve flaše po veličini koriste za vino i kako se zovu. Standardna flaša za vino je flaša od 0,75 l. U prvoj koloni vidimo zapreminu flaše u litrima, u drugoj koloni (Ratio) vidimo koliki je to deo standarde flaše ili koliko standardnih flaša stane u tu flašu, treća kolona predstavlja naziv flaše a četvrta kolona nam govori od čega je nastao naziv date flaše ili drugi nazivi te iste flaše.

 

 

www.wikipedia.com 

Kako da se orintisemo u vinu? 

 Kakvo vino volim slatko, sladje, oporo? Pogledajte sledeću podelu kako bi ste se znali orientisati u tome šta tačno hoćete. Suva vina su vina bez ili sa vrlo malo nepreradjenog šećera u vinu, na drugoj strani slatka vina, kako nam i sam naziv govori, će imati dosta nepreradjenog šećera. Kod penušavih vina i šampanjaca se možemo sresti sa malo drugačijim nazivima koji nam govore koliko ima nepreradjenog šećera u vinu, ali mislim da se mogu lako zapamtiti.    

Podela vina u zavisnosti od ostatka  neprerađenog sećera u vinu:

 

Tiha vina:             - Suva vina            0 - 4 g/l *

                          - Polusuva vina       4 -12 g/l

                          - Poluslatka vina     12 - 45 g/l 

                          - Slatka vina          iznad 45 g/l

 

Penušava vina:     - Brut nature          0 - 3 g/l

                         - Extra brut            0 - 6 g/l

                         - Brut                    0 - 15 g/l 

                         - Extra dry (sec)     12 - 20 g/l

                         - Sec                    17 - 35 g/l 

                         - Demi sec             33 - 50 g/l 

                         - Doux                   iznad 50 g/l 

 

* (9 g/l sećera - min. 7 g/l kiseline još možemo svrstati u suva vina) 

Evolucija?

Jedna nesvakidašnja čaša za vino, nemogu zamisliti njeno svakodnevno korišćenje ali u svakom slučaju izgleda zanimljivo.
 
 
      Izvor: www.geekologie.com  
 
 

Sta nam otkriva miris vina? 

O vinu možete više naučiti iz njegovog mirisa, dakle ako ga pomirišete, nego gledanjem ili pijuckanjem, ali ako nos samo unesete u čašu, nećete otkriti mnogo.

Možda će vas zasuti neki poznati miris – npr. ogrozd ili crna ribizla – pa ćete odjednom pomisliti da razumete celu priču oko profesionalne degustacije vina.

Ali jednako tako je moguće da ne možete odmah tačno odrediti neku posebnu aromu – posebno ne šarolikost egzotičnog voća, cveća i povrća koju neki degustatori uvek nekako nađu. Umesto toga otkrićete da čak i nakon drugog provetravajućeg okreta vino miriše samo i jedino na vino, a najmanje na grožđe.

 

Odredite arome

Zapravo vrlo malo vina miriše na sveže grožđe, a ta su većinom napravljena od muskata ili označena kao muskat. Prepoznati ono što zapravo mirišete stvar je iskustva, što baš i nije tako teško, ali neka vina su nesumnjivo jednostavnija od drugih. Na primer, teško je promašiti vrele arome ličija, kreme za lice i rahat lokuma koje ima grožđe mirišljavog traminca. Podjednako, moderna, voćna vina često s primesama hrasta napravljena pretežno od jedne sorte poput cabernet sauvignona ili sauvignona blanc-a obično su relativno razumljiva.

Bez obzira koliko razmišljate nad vinom, pouzdajte se u svoja čula. Nemojte pasti u zamku i početi citirati razne arome i ukuse zato što mislite da biste njih trebali osetiti u datom vinu. Ukoliko vas beli Mâcon podseća na deku od ovčje kože s mrvicama sira, biće vam mnogo više korisnije ako to zapamtite, nego da se počnete uveravati kako miriše na jabuke, orahe, hleb prepečenac premazan maslacem i medom. Isto tako, nemojte se bojati da ćete zvučati pretenciozno. Vina zaista mirišu na zelenu papriku, ruže, maline, kruške, banane, pokošenu travu i na aromu drugog voća, povrća i ostalih stvari – iako ne na sve odjednom – jer grožđe s njima deli jednaka hemijska svojstva.

Metoksi-pirazini su, na primer, odgovorni za aromu zelene paprike koja je česta u cabernet sauvignonu, a u nekim sauvignon blanc-u daje aromu ogrozda i konzervirane špargle.

 

Izvori aroma

Prepoznavanje pojedinih aroma zadovoljavajuće je i korisno, ali to je samo jedan aspekt degustacije vina. Namera nije dobiti opis vina nalik popisu namirnica koje moramo kupiti u prodavnici, već videti kako su arome i ukusi međusobno povezani te izgraditi predstavu o stilu, karakteru (i starosti) te kvalitetu vina. Na taj način nećete samo znati šta vam se sviđa, već zašto i, još važnije, šta bi vam se još moglo svideti.

Pri upoznavanju s vrstom nekog vina važno je zapamtiti da mirisi potiču iz triju glavnih izvora ili faza. Prvo imamo takozvane primarne arome koje su često vedro voćne, cvetne ili povrtne i koje potiču iz samog grožđa. Sekundarne arome dobivaju se tehnološkim postupkom prerade grožđa. Mirisi maslaca ili pavlake, na primer nalaze se u belim vinima koja su prošla malolaktičnu fermentaciju. Mirisi vanile, drveta, piljevine i hleba prepečenca vezuju se uz držanje vina u novim hrastovim bačvama za vreme fermentacije i/ili starenja.

Mnoga vina nisu predviđena za dalji razvoj nakon ove prve dve faze, već se trebaju piti mlada i neće se poboljšati s godinama.

 

Starija vina

Treća grupa, tercijarne arome, koje je često najteže tačno odrediti, složene su i javljaju se kao zrele arome koje se razvijaju kada visokokvalitetno vino sazreva u boci. Postepeno se živahne voćne arome koje nastaju odmah nakon presovanja zamene isprepletanim slojevima jačih mirisa. Vino neće mirisati tako živahno sveže i bistro kao kad je mlado, ali ipak bi trebalo mirisati čisto, a ne ustajalo ili umorno.

Kod belih vina najočitiji mirisi dozrevanja i starenja u boci uključuju med (u suvim i slatkim vinima), hleb prepečenac (čak i kod vina koja nisu starila s hrastovinom poput šampanjca i Hunter semillona), pržene orahe i benzin (kod rizlinga, posebno njemačkog). Kod crnih vina voćni mirisi postaju nežniji i nekako slađi, katkad s mrvicom sušenog voća ili cveća; često se pojavljuju pikantni mirisi, a neki vuku na divljač. Kod ove faze profesionalni degustatori često počinju pričati o vinskom bukeu (bouquet).

Taj buke dozrevanja i starenja može biti prilično prodoran, stoga možda i odbojan, a u tom ste slučaju otkrili vino ili stil koji vam se ne sviđa. Neki vinski obožavaoci smatra će miris benzina (ili kerozina) i iznenađujućim i neprivlačnim. Drugi će pak biti zapanjeni kad prvi put osete miris seoskog dvorišta u zrelom crnom burgundcu. Neka stara crna vina, naročito crni Bordeaux, mogu lagano mirisati na gljive. Nijedan od navedenih mirisa ne bi trebao preovladati, ali kao delovi bogatog bukea mogu pružati zamamne pikantne note. No iznenađujući zadasi nisu ograničeni na stara vina; arome sauvignona blanca i müllerthurgaua povezuju se s mačjim urinom.

Ako i naiđete na miris od kojeg ćete se hteti dići od stola, ali za koji ne smatrate da ukazuje na aktivno loše vino, prihvatite to kao sličnost s nekim od smrdljivih, ali ukusnih sireva iz ruralne Francuske.

 

Intenzitet mirisa

Nakon što dobijete nekoliko ideja na šta dotično vino miriše te doima li se mladim, starim ili negdje između, razmislite o intenzitetu mirisa. Je li oštar, raskošan, rafiniran, skroman ili gotovo neprimjetan? Ako nam miris ne kazuje mnogo, postoje tri razloga zašto: možda je vino pravljeno od neke slabo aromatične sorte, poput melon de bourgogne (Muscadeta); možda je vino jeftino i obično dobiveno iz loze koja je urodila obilno i stoga razvodnjenim grožđem; ili je reč o vinu dobrog kvaliteta koje nije spremno za piće i prolazi takozvanu nemom fazom. Katkad možete probuditi takvo vino promešate li ga i pritom dlanom zatvorite čašu (kao i s rotiranjem i pljuvanjem, možda bi bilo dobro da ovo prvo pokušate s vodom). Često vino samo treba više vremena provesti u boci, možda nekoliko meseci, možda nekoliko godina, kako bi se pokazalo u punom sjaju.

Ako ste kupili nekoliko boca takvog vina, samo hrabro i strpljivo.

 

Izvor: “Velika knjiga o vinu”, autorke Joanne Simon, u izdanju Profila

Recent Videos

581 views - 0 comments