Vino Vinat Erdevik

"Zivot je suvise kratak da bi smo pili losa vina"

Najpoznatije bele vinske sorte:

Albariňo

Sinonimi: Albarin Blanco u Španiji, Alvarinho i Cainho Branco se zove u Portugalu.
 

Istorija: Na Pirenejsko poluostrvo su ga doneli monasi još u 12. veku. Ime potiče od „Alba – Riňo“ što znači „belo iz oblasti Rajne“ tako da je moguće da odatle i potiče.

 

Rasprostranjenost: Najviše se gaji u Španiji i Portugalu i to u severo-zapadnom delu Pirinejskog poluostrva, ali ga ima i u Kaliforniji i Australiji.

 

Opis: Groždje je poznato po svojoj izrazitoj aromi, jako je sličan Viognieru ili Tramincu. Vino je jako lako sa višim kiselinama i alkoholom izmedju 11 – 12,5%. U ukusu se mogu osećati breskve, kajsije, kivi i marakuja. Albariňo je po mnogima najbolja bela vinska sorta na Pirinejskom poluostrvu.

 


 

 

                                   

   Izvor   http://www.vino.rs

   Foto    http://blog.uvinum.com

Bouvier Blanc

Sinonimi: Poznat i kao Bouvier, Bouvierovo hrozno u Slovačkoj, u Francusko je to Précoce de Bouvier blanc, u Austriji Bouvierrebe, u Italiji Precose di Bouvier bianco.

 
 
Istorija: Poreklo ove sorte nije najjasnije. Jedna teorija govori da je sorta nastala slučajnim križenjem Pinot blanca i Silvanera u donjoj Štajerskoj u tadašnjoj Austro–Ugarskoj - danjašnjoj Sloveniji oko 1900. godine. Otkrio ju je vinar Bouvier po kome je i dobila ime.

  

Rasprostranjenost: Bouvier Blanc se gaji isključovo u srednjoj Evropi i to u Austriji, Madjarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Češkoj, Hrvatskoj i Srbiji.

 

Opis: Vino je srednje aromatično sa nižim kiselinama i nije pogodno na sazrevanje u buretu. Vino je zlatno žute boje, muskatne arome i prijatnog ukusa. Najbolje se pije mlado.

 

 

 

 

 

 

  Izvor    http://www.vino.sk

               http://www.wikipedia.org

  Foto    http://www.vinopedia.hr          

Devin

Sinonimi: Sorta nema sinonima

 

Istorija:  Sorta je nastala 1958. godine križenjim Traminca sa sortom Veltliner Crveno-Beli na institutu za vinogradarstvo i vinarstvo u Bratislavi. Autor je Ing. Dorota Pospišilova PhD.

 

Rasprostranjenost: Devin se gaji u Slovačkoj na površini 75 hektara kao i na Moravi – istočnom delu Češke.

 

Opis: Boja vina je zeleno-žuta, decentnije je arome sa začinjenim i cvetnim tonovima traminca. Sa prijatnim kiselinama i optimalnim nepreradjenim šećerom vino predstavlja nezaboravni doživljaj.

 


 

 

     Izvor   http://www.vino.sk

            http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Fetesca Regala

Sinonimi: Kiraileanka, Kralovska Leanka, Pesecká leánka

 

Istorija:  Nastala  je početkom 20. veka u Rumuniji, slobodnim križenjim groždja Kövérszőlő sa sortom Feteasca Alba.

 

Rasprostranjenost: Fetasca Regala nije jako rasprotranjena. Gaji se u Rumuniji u Transilvaniji, u Moldaviji, u Madjarskoj, na  Ukrajini i u Slovačkoj.

 

Opis: Vina su puna, harmonična, sa prijatnom sortonom aromom i višim kiselinama.

 


 

    

 Izvor  http://www.wikipedia.org

    Foto   http://www.pr-wine.net  

Furmint

Sinonimi: U Francuskoj je to Tokay, u Nemačkoj i Austriji Mosler, Weisslauber, weisser Takayer, u Italiji je to Furmint bianco, Moslavac.

 

Istorija: Poreklo sorte nije najjasnije, ali su ga već u srednjem veku poznavali u Austro-Ugarskoj. Sorta je bila donešena na prostore srednje Evrope – tačnije današnje Madjarske u 13. veku za vlade Bele IV.

 

Rasprostranjenost: Furmint je danas najrasprostranjeniji u Madjarskoj i južnim delovima Slovačke gde se koristi pri izradi Tokaj vina. Sorta se gaji i u Moldaviji, Rumuniji, Ukrajini.

 

Opis: Odlična je podloga za bortritisna vina i za mešanje sa drugim vinima. Furmint se zajedno sa Lipovinom i Muscatom Žutim meša u Madjarskoj i južoj Slovačkoj pri izradi dezertnih vina Tokaj. U ukusu se mogu naći osvežavajuće arome limuna, litetke, breskve i meda. Vina imaju dosta alkohola kao i kiseline što omogućava duže sazrivanje.

 


 

 

 

 

 

 

  Izvor  http://www.wikipedia.org

           http://www.vino.sk

    Foto   www.thehungariangirl.com  

Gruner Veltliner

Sinonimi: Vetlinac Zeleni, Valteliner vert i Valteliner blanc u Francuskoj, Ranfol bianco u Italiji, Weisser Veltliner i Gruner Muscateller u Nemačkoj i Austriji.

 

Istorija: Gruner Veltliner je sorta koja potiče još iz doba rimljana. Poreklo sorte je iz donje Austrije ili severne Italije iz oblasti Valtelino. DNK analizom je potvrdjeno da jedan od roditelja Gruner Veltlinera je Traminac dok drugi je verovatno neka stara austrijska sorta.

 

Rasprostranjenost: Najviše se gaji u Austriji, na površini od 17 150 hektara, i  čini 33% svih zasada pod vinovom lozom u ovoj srednjoevropskoj državi. Gruner Veltliner se dalje može naći u Nemačkoj, Madjarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Sloveniji, Hrvatskoj.

 

Opis: Vino je aromatično, sa karakterom domaćeg voća, aromom badema, tonovima lipe, špargle i zelenog graška. Ima jako dobru punoću kao i pikantne kiseline. Preporučuje se piti dok je mlado. U neki oblastima se koristi i na proizvodnju penušavih vina.

 

 

 

 

 

 

 

   Izvor   http://www.vino.sk

            http://www.wikipedia.org

 Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Chardonnay

Sinonimi: Šardone, Pinot Chardonnay, Feher Chardonnay, Später Weiß Burgunder, Klevner, Chardenet, Chardenai

 

Istorija: Sorta Chardonnay se raširila po celom svetu iz oblasti Burgundy iz istočne Francuske. Za Chardonnay se dugo vreme  mislilo da je identično sa sortom Pinot Blanc(Beli Burgundac). Tek od 1896-te godine se Chardonnay poznaje kao samostalna sorta. Sada predstavlja najrasprosranjeniju sortu groždja na proizvodnju suvih belih vina na svetu. U oblasti Champagne se koristi na proizvodnju najpoznatijih penušavih vina na svetu.

 

Rasprostranjenost: Chardonnay je najraspostranjenija sorta vina u svetu i sadi se od Francuske do Novog Zelanda.

 

Opis: Chardonnay je sam po sebi vrlo neutralan, s mnogim voćnim, cvetnim ukusima,  koji zavise od teroara  i samog procesa i tehnike proizvodnje vina. Vino je bledo zele boje sa pikantim kiselinama. Vrlo često se ostavlja da sazreva u barikovim buradima čime dobija osim cvetnih i voćnih tonova i tonove dima, ukus karamele, vanile.

 


 

 

 

 

   Izvor    http://www.vino.sk

                http://www.wikipedia.org

   Foto     www.vinarstviflajsinge.cz 

Chenin Blanc

Sinonimi: Poznat i kao Pineau de la Loire u Francuskoj, Kanadi, Argentini, Cruchinet i Anjou u nekim delovima Francuske, Pinot Blanco, Blanc d'Aunis, u Južnoj Africi ga zovu Steen ili Vaalblaar Stein.

 

Istorija: Najverovatnije vodi poreklo iz oblasti Anjou ili Touraine (srednji tok reke Loare). Charles le Chauve, vojvoda iz Anjou je 845. godine predstavio dokument o sorti Chenin koja se gajila u njegovom vojvodstvu.

 

Rasprostranjenost: Danas predstavlja sortu koja se najviše gaji u Južnoj Africi, dalje ima je u SAD u kaliforniji, u Argentini, Čileu, Mexiku, Brazilu, Urugvaji, Australiji i na Novom Zelandu.

 

Opis: Veoma plodna sorta, potrebno je striktno kontrolisati prinose jer bi vina ove sorte bila sa nepodnošljivim kiselinama i prazna. Suva vina imaju čelične kiseline i zato su vina pogodna na duže odležavanje, 6-10 godina. U aromi se mogu pronaći med i bagrem. Sladka vina su karakteristična aromom ananasa, breskve i banane. Chenin Blanc je pogodan i na proizvodnju penušavih vina.

 


 

 

 

 

 

 

   Izvor    http://www.vino.sk

           http://www.wikipedia.org

   Foto    www.vinarstviflajsinger.cz                 

Irsai Oliver

Sinonimi: U Madjarskoj je poznat kao Irsai, kod nas je to Muscat Oliver.

 

Istorija:  Irsai Oliver je nova madjarska sorta groždja koja je dobijena 1930. godine križenjim jako stare dunavske sorte Bratislavskog Belog i Čabianske Perle u Kecskemétu a autorom je Pal Kocsis. Ime je navodno dobila po gospodinu Oliveru Irsaiu koji je pred smrt platio autoru kako bi nešto bilo nazvano po njemu.

 

Rasprostranjenost: Sorta se iz Madjarske proširila u Austriju, Rumuniju, Ukrajinu i Češku. U Slovačkoj se Irsai Oliver gaji na površini od oko 400 hektara. Verovatno je ima i u severnoj Vojvodini u manjim zasadima.

 

Opis: Irsai Oliver je aromatična muskatna sorta koja daje prijatna začinjena vina. Vino je karakteristično izrazitim kiselinama, cvetnim tonovima,  pije se uglavnom dok je mlado. Koristi se i na izradu penušavih vina  napr. Huberta u Slovačkoj.

 

     

 

 

 

  Izvor    http://www.vino.sk

             http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz                

Kerner

Sinonimi: Herold Triumpf, Herold Weiss

 

Istorija:  Kerner je nastao križenjim Trolingera(poznat i kao Schiva grossa) i Rajnskog Rizlinga u Wunttembergu u Nemačkoj 1929. godine a autor je August Herold. Ime je dobio po Nemačkom pesniku Justinovi Kerneru koji je pisao pesme i o vinu.

 

Rasprostranjenost: Krajem 20. veka sorta Kerner predstavljala je treću najrasprostranjeniju sortu u Nemačkoj posle sorti Muller-Turgau i Rajnskoj Rizlinga ali se u poslednjih 15-20 godina površine pod Kernerom smanjuju. Gaji se i u Švajcarskoj, Austriji i Češkoj.

 

Opis: Kerner je aromatična bela sorta groždja. Vino su aromatična sa cvetno-voćnim karakterom, svežim kiselinama i punoćom u ukusu. Kerner dosta podseća Rajnski Rizling u ukusu se mogu naći voćni tonovi kao što su jabuke, grejfrut ili mango.

 

      

 

 

 

          Izvor   http://www.vino.sk

            http://www.wikipedia.org

  Foto   www.vinarstviflajsinger.cz   

Lipovina

Sinonimi: U Francuskoj poznat pod nazivom Hachat Lovelin i Feuille de Tilleul, u Madjarskoj je to Hárslevelű, Kerekes ili  Kereklevelű, dalje je poznat i kao Lipolist. U Nemačkoj ga znaju pod nazivom Lindenblättrige. 

 

Istorija:  Najverovatnije je to madjarska sorta koja je nastala slobodnim križenjem.

 

Rasprostranjenost: Rasprotranjena je osim u Tokajskoj oblasti i u istočnoj Evropi.  Poznata je u Hrvatskoj, Rumuniji, Ukrajini a najnovije se gajii u Južnoj Africi.

 

Opis: Lipovina je jedna od tri najvažnije sorte koje se koriste pri izradi dezertnih vina Tokaj(ostale dve su Furmint i Muscat de Lunel). Lipovina se takodje koristi i na proizvodnju čistog sortnog vina. Vina su aromatična sa dosta izrazitim kiselinama.

 


 


 

  Izvor   http://www.vino.sk

                    http://www.wikipedia.org

  Foto    www.wineterroirs.com           

Muscat Ottonel

Sinonimi: U Francuskoj je to Muscat Ottonel, u Nemačkoj i Austriji poznat kao Muscat Ottonel Weiss. Italijani ga nazivaju Moscato Ottonel ili Ottonel Frontignan.

 

Istorija:  Muscat Ottonel se raširiou u oblasti Alzas u istočnoj Francuskoj u 19 veku,  odalke se posle širio po mnogim evropskim državama. Autor Robert Moreau je sortu dobio križenjim Chasselas sa sortom Muscatom de Saumur.

 

Rasprostranjenost: Posle 1852. se brzo raširio u Francuskom Alsace(Alzasu), kasnije u mnogim Evropskim državama. Gaji se u Nemačkoj, Austriji, Madjarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Italiji, Rumuniji, Slovačkoj i bivšim sovijetskim republikama.

 

Opis: Vina su svetložute boje, veoma decentnog ali čistog muskatnog mirisa, srednje puna sa veoma harmoničnim ukusom, nekada sa malo nižim kiselinama. U Austriji i Hrvatskoj se od Ottonela prave dezertna vina, u Alzasu(Francuska) i u Madjarskoj se prave veoma dobra suva vina.

 

   

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

              http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz            

Muscat de Lunel

Sinonimi: Muškát de Lunel ili Muškat žltý u Slovačkoj, Muscat blanc i Muscat de Frontignan u Francuskoj, Feher Muskotaly u Madjarskoj, Gelber Muskateller i Weisse Muskattraube u Nemačkoj i Austriji, Muskatel menudi bianco u Španiji i Moscato bianco u Italiji.

 

Istorija:  Muscatne sorte medju koje se svrstava i Muscat de Lunel imaju poreklo iz srednjeg veka i svrstavaju se medju najstarije sorte groždja. Poreklo ovih sorti je Sirija, Egipat ili Arabia. Zaslugu za njihovo širenje imaju uglavnom Rimljani.

 

Rasprostranjenost: Najpoznatiji je u Tokajskoj oblasti. Gaji se u zapadnoj kao i srednjoj Evropi, ima je na Balkanu, u Turskoj kao i u bivšim sovijetskim republikama. Pojavljuje se i u Južnoj Africi kao i u severnoj i južnoj Americi.

 

Opis: Koristi se na proizvodnju čistih sortnih vina ali veći prinos ima pri mešanju kao napr. u Tokajskim vinima zajedno sa Lipovinom i Furmintom. Vino ima izrazitu muskatnu aromu sa malo povišenim kiselinama. Muscat de Lunel ima buket cveta crne zove sa kombinacijom limunske kore.

 


 

 

 

 

  Izvor    http://www.vino.sk

                 http://www.wikipedia.org

  Foto     http://www.utisugo.hu  

Muller - Turgau

Sinonimi: U Nemačkoj i Austriji je poznat kao Müller-Thurgau Rebe, u Italiji Müller-Thurgau bianco, na našim prostorima je poznat i kao Rizvanac, Rivaner, u Madjarskoj i kao Rizlingszilváni.

 

Istorija: Müller-Thurgau je bela sorta groždja, autorom je prof. Hermann Muller iz Švajcarskog kantona Thurgau. Muller je 1882. godine dobio sortu Müller-Thurgau križenjim Rajnskog Rizlinga i Silvanera. U poslednje vreme se dosta diskutuje dali je Silvaner drugi roditelj Muller Turgau-a jer nema nijednu karakteristiku Silvanera. Pored Rizlinga je verovatno drugim roditeljom Madeleine Royale.

 

Rasprostranjenost: U Nemačkoj je Müller-Thurgau drugom najrasprostranjenijom (gaji se na površini 14 000 hektara) belom sortom groždja posle Rizlinga. Gaji se još i u Madjarskoj(oko 8 000 hektara) u Austriji(oko 5 000 hektara), Švajcarskoj, Sloveniji, Srbiji i Slovačkoj. U Češkoj je to najviše sadjena sorta groždja, prostire se na 14% Čeških vinograda.

 

Opis: Vino od ove sorte je prijatne muskatno-voćne arome, srednje punoće i harmoničnog ukusa. Svežeg je karaktera i prijatno je za piće. Müller-Thurgau se vrlo često pije kao mlado vino, ne preporučuje se kao vino na sazrevanje, na duže staze.

 


 

 

 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

              http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz  

Palava

Sinonimi: Sorta nema sinonima.

 

Istorija:  Palava je dobijena 50. godina 20. veka u Češkoj, križenjim sorti Müller-Thurgau i Traminca, autorom je Jozef Veverka.

 

Rasprostranjenost: Najviše je rasprotranjena u Češkoj gde se gaji na površini 125 hektara. Manje površine su i u Slovačkoj.

 

Opis: Palava je vino zlatno-žute boje, harmonično sa aromom sličnom Tramincu. U aromi preovladaju ruža koje su dopunjene mirisom vanile. Vino je puno sa dugim bukeom kao i sa nižim kiselinama.

 

   

 

 

 Izvor   http://www.vino.sk

                http://www.wikipedia.org

   Foto   www.vinarstviflajsinger.cz          

Pedro Ximenez

Sinonimi:  Poznat je kao Ximénès, Pedro, Pedro Ximen i PX u Španiji, Pedro Gimenez u Argentini, Pedro Jimenez u Čileu.

 

Istorija:  Legenda govori da sorta potiče sa Kanarskih Ostrva odakle je donešena u dolinu reke Rajne. Kasnije je sorta stigla i u Andaluziju tačnije u Jerez u torbi vojnika po kome je  navodno i dobila ime Pedro Ximenez.

 

Rasprostranjenost: U Španiji se gaji najviše u regionima: Valensija, Aldaluzija, Extremadura i na Kanarskim Ostrvima. U Argentini Pedro Gimenez predstavlja najrašireniju belu vinsku sortu groždja. Gaji se i u Australiji, Čileu kao i na malim površinama u Kaliforniji.

 

Opis: Najviše se koristi na proizvodnju intenzivnih, dezertnih vina Cherry. Proizvodi se tako što se groždje suši na suncu čime gubi vodu i u bobicama ostaje visok nivo šećera. Dobija se gusta, crna tečnost sa jakim ukusom sušenog groždja i melase koje sazriva u soleri. Ova sorta se takođe koristi u proizvodnji suvih sortnih vina kao i pri mešanju sa ostalim sortama.

 


 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

              http://www.wikipedia.org

  Foto    www.panoramio.com  

Pinot Blanc

Sinonimi: Kod nas je sorta poznata pod nazivom beli Burgundac, Weissburgunder or Klevner u Austriji i Nemačkoj, Fehér Burgundi u Madjarskoj, Pinot bianco u Španiji i Italiji, Rulandské bílé u Češkoj, Rulandské biele u Slovačkoj, u Francuskoj i kao Blanc de Champagne ili Morillon blanc.

 

Istorija: Smatra se da je Pinot blanc mutant sorte Pinot noir i poreklo mu je oblast Burgundy u istočnoj Francuskoj. U oblasti Burgundy i Alzasu se Pinot Blanc gajio već od 14. veka. Ime Pinot („pine cone“ – šišarka bora) je dobio po šumama bora u čijoj okolini je rastao.

 

Rasprostranjenost: U Francuskoj ga ima najviše u Alzasu i u oblastima Burgundy i Champagne. Gaji se u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Madjarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Srbiji, kao i novom svetu u Kaliforniji itd.

 

Opis: Pinot Blanc daje puna ekstraktivna vina sa prijatnim kiselinama. Aroma podseća agrume sa tonovima cveta lipe kao i neke druge cvetne tonove. Karakterom podseća Chardonnay, bukeom opet Pinot Gris. U ukusu se osećaju voćni tonovi i to kruške, banane, tropskog voća kao i vanile i orasa.

 

      

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

              http://www.wikipedia.org

  Foto   www.vinarstviflajsinger.cz   

Pinot Gris

Sinonimi: U našim krajevima je  poznat  kao sivi Burgundac, u Italiji je to Pinot Grigio, u Nemačkoj i Austriji je to Rulander, Grauer Burgunder, Tokayer i Grauerclevner, u Francuskoj poznat i kao Auverans gris i Tokay d´Alsace, u Slovačkoj kao Rulandske sive, Rulandske šede.

 

Istorija:  Smatra se da je Pinot gris mutant sorte Pinot noir i poreklo mu je oblast Burgundy u istočnoj Francuskoj. Ime Pinot („pine cone“ – šišarka bora) je dobio po šumama bora u čijoj okolini je rastao. Iz Burgundy se širi u Švajcarsku, Nemačku i Madjarsku već oko godine 1300.

 

Rasprostranjenost: Sorta  je najrasprostranjenija u svojoj domovini u oblasti Burgundy odakle se proširila po celom svetu. Gaji se u Nemačkoj, Madjarskoj, Austriji, Italiji, Švajcarskoj, Moldaviji, Češkoj, Rumuniji, Sloveniji, Srbiji kao i u novom svetu u Argentini, SAD, Australiji i Novom Zelandu.

 

Opis: Vino ove sorte je zlatno žute boje, u mirisu se oseća med, agrumi, karakteristično nižim kiselinama, ima dugačku, suvu i aromatičnu voćnu paletu. Veoma je prijatno za piće većinom sa višim nivoom alkohola, harmonično i puno.

 


 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

            http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz  

Rani Rizling

Sinonimi: Sorta nema sinonima.

 

Istorija: Sorta je stvorena iz ukrštanja Rizlinga Talijanskog i Kunbarata. Priznata je 1991. godine. Autori su P. Cindrić i V. Kovač. Sorta za kvalitetna bela vina u tipu Rizlinga Talijanskog, ali ranijeg sazrevanja. 

 

Rasprostranjenost: Gaji se samo na Fruškoj gori.

 

Opis: Vino je kvalitetno, sa izraženim kiselinama, čiste vinske arome, tipa Rizlinga Talijanskog.  

 

 

 

 

  Izvor     www.hortikultura.edu.rs 

Rajnski Rizling

Sinonimi: Poznat i kao Johannisberger, u Češkoj i Slovačkoj je poznat i kao Rizling Rynsky, Lipka, Rezling, u Francuskoj: Gentil aromatique, Pétracine, Riesling blanc, Riesling, Petit Riesling, u Nemačkoj i Austriji: Weisser Riesling, Riesling, Rösslinger, Rheinriesling, u Italiji: Riesling renano, Reno, u SAD Riesling white.

 

Istorija: Rajnski Rizling ima jako dugu istoriju. Poreklo ima iz Nemačke oblasti Rheingau a jedan roditelji mu je najverovatnije sorta Weißer Heunisch a drugi roditelj je dobijen križenjim divlje loze i Traminca. Najstarije informacije o Rajnskom Rizlingu datiraju iz 14. i 15. veka iz Alzasa iz Francuske i oblasti Rheingau iz Nemačke.

 

Rasprostranjenost: U dolini reke Rajne je najrasprostranjenija sorta groždja, Rajnski Rizling predstavlja 22% svih Nemačkih vinograda. Iz ove oblasti se proširio po celoj Evropi. Gaji se u Alzasu u Francuskoj, dalje u Švajcarskoj, Austriji, Sloveniji, Madjarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Češkoj i Srbiji. Rajnskog Rizlinga ima i u novom svetu i to u Australiji, Kaliforniji, Novom Zelandu i Kanadi.

 

Opis: Vina proizvedena od Rajnskog Rizlinga imaju izrazitu aromu sa tonovima zelenih jabuka, kajsija, breski, agruma dopunjene mirisom cveta lipe. Ukus je pun i akstraktivan sa svežim kiselinama. Osim suvih vina od Rajnskog Rizlinga se proizvode i dezertna vina. Grožde se ostavlja duže u vinogradu i napada ga botrytis cinerea nakog čega se u hladnim zimskim danima sakuplja i pravi dezertno vino. Vino proizvedeno od grožđa na koje je uticao botrytis i mraz je vrlo slatko, zlatno sa paletom od limete i tropskog voća i niske je viskoznosti.

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

              http://www.wikipedia.org

  Foto   www.vinarstviflajsinger.cz             

Semillon

Sinonimi: Poznat je kao Wyndruif u Južnoj Africi, u Australiji poznat i kao Hunter River Riesling, u Sloveniji poznat pod imenom Semijon, u Francuskoj i kao Sauternes, u Portugalu je to Semilao.

 

Istorija:  Poreklo ima iz oblasti Bordeaux iz jugozapadne Francuske. U Austrliji se pojavio početkom 19. veka a oko 1820. godine je činio 90% vinograda Južne Afrike.

 

Rasprostranjenost: Osim u Francuskoj se Semillon gaji i u Čileu, u Australiji (Murrumbidgee, Hunter Valley, Barossa Valley, Tasmánia), u Sloveniji  na površini 2000 hektara, u SAD (Kalifornija, država Washington), Australiji, Brazilu i Južnoj Africi.

 

Opis: Semillon groždje ima zlatno-žutu pokožicu i koristi se na proizvodnju kako suvih tako i slatkih vina, najviše u Francuskoj i Australiji. U Francuskoj u oblasti Bordeaux se meša sa Sauvignon Blanc i Muscadelle pri izradi suvih vina Bordeaux Blanc.  Iz regiona Bordeaux potiču i čuvena slatka vina Sauternes i Barsac. Ova vina se proizvode od prezrelog groždja Semillona koje je napala botrytis cinerea, groždje se ručno sakuplja u hladnim zimski danima i pravi se od njega slatko vino Semillon. 

 


 

 

 

 

 

 

  Izvor    http://www.vino.sk

                     http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz  

Sauvignon Blanc

Sinonimi:  Sovinjon Beli, Blanc Fume, Bordeaux Bianco, Feher Sauvignon, Sauvignon Fume.

 

Istorija: Potiče iz jugozapadne Francuske iz oblasti Bordeaux. Grožđe je dobilo svoje ime od francuske reči Sauvage -  divlje  i Blanc - belo, zbog svog porekla kao autohtone sorte u jugozapadnoj Francuskoj.  

 

Rasprostranjenost: Sauvignon Blanc se široko uzgaja u Francuskoj, Argentini, Čileu, Južnoj Africi, Italiji. Značajne plantaže nalaze se i u SAD — naročito u Kaliforniji, na Novom Zelandu i u Australiji.

 

Opis: U zavisnosti od klime, ukus vina može da varira od agresivne travnate do slatke tropske arome. Tipičan Sauvignon Blanc prepoznatljiv je po izrazitom mirisu koji podsjeća na pokošene cvetne livade i po specifičnom gorkastom ukusu što podseća na kožicu agruma-grejfruta i limuna. Sortna aroma/ukus Sauvignon blanca pri degustaciji je: grejfrut, dinja, limetka od voćnih, zelene masline, špargla, , trava, limunska trava od biljnih. U zavisnosti od procesa proizvodnje vina se dalje mogu pojaviti arome/ukus vanile, slatkog drveta, putera, drveta, dima, tosta.

 


 

 

 

 

 

  Izvor    http://www.vino.sk

             http://www.wikipedia.org

  Foto     www.vinarstviflajsinger.cz 

Silvaner 

Sinonimi: Silvanac zeleni, Grüner Silvaner u Nemačkoj i Francuskoj, Silvanske zelene u Slovačkoj, Silvaner verde u Italiji, Cyrifandl, Cynifadl, Johannisberger.

 

Istorija:  Najverovatnije ima poreklo iz Austrije. Na osnovu DNK analize Silvaner je nastao križenjim Traminca i Austrijskog belog. Prva informacija o Silvaneru potiče iz 1665. godine kada je prevezen iz Austrije u Nemačku.

 

Rasprostranjenost: Najveće površine pod Silvanerom su u Nemačkoj. Manje površine su u Alzasu u Francuskoj, Švajcarskoj, Austriji, Madjarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Slovaniji i Srbiji. U Slovačkoj se gaji na površini 140 hektara.

 

Opis: Kod vina proizvedenih od Silvanera možemo očekivati aromatični miris sa voćnim i začinskim tonovima. Ukus vina je pun, ekstraktivan sa svežim kiselinama.

 


 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

                http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz  

Talijanski Rizling

Sinonimi: Olasz Rizling, Rizling Vlašský, Grasevina, Welschriesling, Petit riesling, Riesling italico.

 

Istorija: Poreklo ove sorte još uvek nije precizno određen. Najčešće se navodi da je nastao u Francuskoj, odakle se širio u donju Austriju, Mađarsku i na Balkansko i Apeninsko poluostrvo. Postoji mišljenje da je nastao i u Italiji. Ime „talijanski“ je navodno nastalo u Nemačkoj da bi se razlikovao od Rajnskog Rizlinga iako se u Nemačkoj talijanski Rizling skoro nesadi.

 

Rasprostranjenost: Talijanski Rizling je rasprostranjen uglavnom u srednjoj evropi. Na većim površinama se gaji uglavnom u Mađarskoj, takođe u Austriji, u lombardija u Italija, Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Moldaviji.

 

Opis: Talijanski Rizling daje u dobrim uslovima tipične sortna vina, sa nešto više kiseline, često sa finim sortnim bukeom i aromama koje podsećaju na gorke bademe. Na krečnjačkom zemljištu ima delikatan miris lipovog cveta.

 


 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

             http://www.wikipedia.org

  Foto   www.vinarstviflajsinger.cz            

Trebbiano

Sinonimi: Ugni Blanc, St. Émilion, Clairette Ronde i Clairette de Vence je to u Francuskoj, White Hermitage u Australiji, Thalia u Portugalu i Bugarskoj, White Shiraz.

 

Istorija:  Trebbiano najverovatnije ima poreklo iz istočnog sredomorja. U Italiji je bio poznat još u rimskom dobu. Jedna pod vrsta Trebbiana identifikovana je u 13. veku u blizini Bolonje, a u Francusku se dobija u 14 veku. DNK analizom je pronadjen jedan roditelja Trebbiana a to je Garganega – stara sorta poreklom iz severne Italije.

 

Rasprostranjenost: Trebbiano je druga najrasprostranjenija sorta groždja u svetu odmah iza Airena. Gaji se širom Italije, od severne Italije pa do Sicilije. U Francuskoj ga ima regionu Provanse, kao i u oblastima Gironde i Charente. Možemo ga naći i u Bugarskoj, Portugaliji, Australiji, Argentini, u SAD i to u Kaliforniji kao i u Južnoj Africi.

 

Opis: Vino je svetlo žute boje sa tonovima limuna, badema i pri kraju može da se oseća gorčina, prilično je sveže. Koristi se na izaradu čistog sortnog vina kao i na mešanje sa ostalim sortama napr. Malvazijom. Nekada je bio mešan i u crvena vina Chianti. U Francuskoj se koristi osim na izradu vina i na proizvodnju konjaka. 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

              http://www.wikipedia.org

  Foto    http://www.wikipedia.org 

Traminac

Sinonimi: Traminer, Gewuerztraminer, Traminer Aromatico, Traminac Crveni, Mirisavi Traminac, Clevner, Gentil Blanc, Weiss Edler i Knipperlé, i kao Kleiner Rauschling. 

 

Istorija: Smatra se da ova vrsta vodi poreklo iz Tramina iz severne Italije i da je tokom srednjeg veka bila rasprostranjena u regionu Alto Adige, mada se obično vezuje za region Baden u Nemačkoj odakle se preko južne Nemačke, duž Rajne i Mozela proširila na Alsaz, gde je zabeležena krajem osamnaestog veka. 

 

Rasprostranjenost: Traminac se može naći u centralnoj Evropi,  u Nemačkoj naročito u regionima Baden i Mosela, u Francuskoj naročito u Alzasu, u Italiji, Austriji, u Kaliforniji kao i novom svetu.

 

Opis: Vino Traminac je prepoznatljivo po svojom jakom omamujućem cvetno-voćnom mirisu i ukusu koji podseća biber. Ukus Traminca se razlikuje od drugih sorti. Obično je pun, ekstraktivan sa nižim kiselinama. U hladnijim klimatskim uslovima daje tamno, aromatično i oporo vino cvetnih aroma sa uskusom voća,  s višim procentom kiseline.

 


 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

              http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz  

Viognier

Sinonimi: Viogné i Petit Vionnier, Bergeron, Barbin, Rebolot, Greffou, Picotin Blanc, Vionnier, Petiti Vionnier, Viogne, Galopine, Vugava bijela.

 

Istorija  Poreklo sorte Viognier nije poznato ali sorta prisutna u dolini reke Rhone još od rimskog doba. Analizom je utvrdjeno da je sorta Viognier srodna sa Italijanskom crnom sortom Nebbiolo tako da je moguće da i ona polazi iz oblasti Piemonta.

 

Rasprostranjenost: Viognier nije široko rasprostranjen i uglavnom je poznat kao sorta koja se koristi za proizvodnju vrhunskih belih vina, kao što su ona iz regiona Condrieu i Château Grillet u severnom delu doline reke Rone na istoku Francuske. Male plantaže Viognier postoje i u Kaliforniji, Australiji, Argentini, Čileu. U poslednje vreme postaje popularniji i u Italiji u regionu Piemont, u Južnoj Africi, na Novom Zelandu i u Grčkoj.

 

Opis: Sorta je dosta neotporna na bolesti sa dosta varirajućim prinosima, teška za gajenje. Od dobro zrelog groždja se proizvode vina zlatno žute boje sa jakim mirisom i dosta visokim alkoholom. Poznat je po svojim cvetnim tonovima sa primesom kajsije, pomorandže, grejfruta i dunje. Viognier se koristi kako na proizvodnju suvih tako i dezertnih vina. Viognier je najbolje vino uz morske plodove.

 


 

 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

              http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz  

Ostale bele vinske sorte u svetu:

 

Aidani / Aidini / Aedani

Airén

Alarije / Alarijen

Albalonga

Albana

Albarello

Albariño / Alvarinho = Cainho Branco

Albarola

Albillo

Alcañón

Aligoté

Altesse / Roussette

Amigne

Ansonica

Antao Vaz

Aragnan Blanc

Arbois

Arinto

Arneis

Arnsburger

Arrufiac / Arrufiat/ Ruffiac

Arvine

Asprinio Bianco

Assario branco

Assyrtiko / Assyrtico

Athiri

Aubin

Auxerrois Blanc

Avesso

Azal

Barcelo

Bacchus

Baco Blanc

Baiyu / Rkatsiteli

Banat Riesling / Banat Rizling

Baroque

Belina

Biancame / Bianchello

Bianco d'Alessano

Biancolella

Biancone

Bical

Blanc de Morgex

Boais

Bogdanuša

Bombino Bianco

Borba Blanca

Borrado das Moscas

Bosco (grape)

Bourboulenc

Breidecker

Bual

Budai Zöld

Bukettraube

Burger / Monbadon

Camaralet

Carignan blanc

Catarratto

Cayetana / Calagraño

Cerceal

Cereza

Chasan

Chasselas / Fendant / Gutedel

Chenel

Clairette

Claret de Gers / Claret de Gascogne

Claverie

Cococciola

Cocur

Coda di Volpe

Colombard

Completer

Cortese

Crato / Crato Bianco

Courbu / Xuri Zerratua / Bordelesa Zuri

Criolla Grande

Crouchen / Clare Riesling / Cape Riesling

Cygne blanc

Cserszegi Fűszeres

Dattier

Debina

Diagalves

Dimiat

Dinka

Dona blanca

Doradillo

Drupeggio

Durella

Ehrenfelser

Elbling

Emerald Riesling

Emir Karasi

Encruzado

Erbaluce

Esgana Cão / Esagna / Sercial

Esquitxagos

Ezerjó

Faber / Faberrebe

Favorita

Falanghina

False Pedro / Pedro Luis / Cañocazo

Favorita

Fernao Pires / Fernão Pires

Ferral

Fetească Albă / Fetiaska / Leànyka

Fiano

Fié / Fiét / Fié gris

Findling

Flora

Fologosão

Folle Blanche / Gros Plant / Piquepoult

Francusa

Freisamer / Freiburger

Friulano / Tocai Friulano

Fromenteau

Frontignan

Galego Dourado

Garganega

Garnacha blanca / Grenache Blanc

Garrido

Gellewza

Gloria

Godello

Goldburger

Goldriesling

Gouais blanc

Gouveio

Graisse / Plant de Graisse

Grasă de Cotnari

Grecanico

Grechetto

Greco

Greco Bianco

Green Hungarian

Grenache Blanc / Garnacha blanca

Grenache Gris

Grignolino

Grillo

Grasa

Grk Bijeli

Grolleau gris

Gros Manseng / Izkiriota Handi

Grüner Veltliner

Guardavalle

Guarnaccia Bianca

Gutenborner

Hárslevelű

Hondarribi Zuri

Humagne

Huxelrebe / Weisser Gutedel / Courtillier Musqué

Incrocio Manzoni

Inzolia

Italia

Izsáki Sarfehér / Izsáki

Jacquère

Jaen blanca

Jampal

Juhfark

Juwel

Kanzler

Keknyelu / Kéknyelű

Knipperle / Klein Rauschling

Kövérszőlő

Krstač

Kujundžuša

Ladikino

Lado

 

Lagorthi 

Lauzet

Len de l'El / Len de l'Elh

Loureira 

Macabeo / Macabeu / Alcañón / Viura

Maceratino

Madeleine Angevine

Majarcă Albă

Malagousia / Malagoussia

Malvar

Malvasia - includes several sub-varieties

Malvoisie

Mantonico Bianco

Petit Manseng / Izkiriota Ttipi

Manteudo

Maria Gomes = Fernão Pires

Marsanne

Mauzac

Melon de Bourgogne / Muscadet

Merseguera / Escanyavella

Meslier St-François

Mezesfehér

Miousap

Misket

Molette

Moll

Morio-Muskat

Moscatel de Austria

Moscatel Rosada

Moschofilero / Moscophilero

Mtsvane

Muscadelle

Muscadet / Melon de Bourgogne

Muscat / Moscato

Muscat of Alexandria / Moscatell / Moscatel de Málaga

Muscat Blanc = Muscat Frontignan = = Moscatel Branco Muskateller

Muscadelle (Tokay in Australia)

Muscat Ottonel

Nasco

Neherleschol

Neuburger

Nobling

Nosiola

Nuragus

Ondenc

Optima

Oremus / Orémus

Orion

Ortega

Ortrugo

Oz

Parč

Palomino / Listan / Perrum

Pampanuto / Pampanino

Pardillo / Pardina

Parellada

Pascal Blanc

Pecorello

Pecorino

Pedro Giménez

Perle

Petit Courbu

Petit Meslier

Petite Arvine

Picardin

Picolit / Piccolit / Piccolito

Picpoul

Pigato

Pignerol

Pignooletto

Pinot Jaune / Szürkebarát

Planta Fina

Planta Nova

Plavai

Pošip

Prosecco

Rabigato

Rabo de Ovelha

Raisin Blanc

Rauschling / Rāuschling

Regner

Reichensteiner

Rèze

Rhoditis / Roditis

Ribolla / Robola

Rieslaner

Rkatsiteli

Robola

Roditis / Rhoditis

Rolle

Romorantin

Roter Veltliner

Rotgipfler

Roupeiro

Roussanne

Sabro

Sacy

Ste Marie

St-Pierre Doré

Sarfeher / Sárfehér

Sauvignon Vert / Sauvignonasse

Savagnin / Savagnin Blanc

Savatiano

Scheurebe

Schönburger

Septiner

Sercial / Cerceal / Esgana Cao

Sereksia

Sideritis

Siegerrebe

Smederevka

Spagnol

Spätrot / Zierfandler

Sultana

Symphony

Tamarêz/ Tamares / Crato Branco

Tamîioasa / Tămîioasă Românească /Tamianka

Taminga

Téoulier

Terrantez

Terret gris

Timorasso

Torrontés / Torontel

Tourbat / Torbato

Trbljan

Trebbiano / Ugni Blanc

Treixadura / Trajadura

Tresallier

Trousseau Gris / Grey Riesling

Tsaoussi

Tsolikauri

Verdea

Verdeca

Verdejo

Verdelho / Gouveio / Godello

Verdello

Verdesse

Verdicchio

Verdil / Verdosilla

Verdiso / Verdia

Verdoncho

Verduzzo

Verduzzo Trevigiano

Vermentino / Rolle

Vernaccia

Vespaiola

Vilana

Vinhao

Viosinho

Vital (grape)

Vitovska

Viura / Macabeo / Macabeu /Alcañón

Vugava

Weldra

Würzer

Xarel·lo / Xarello

Xynisteri

Zala Gyöngye

Zalema

Zefir

Zenit

Zéta

Zeusz

Zierfandler

Zilvaka

Žlahtina

 

 Izvor   http://www.wikipedia.org

Recent Videos

581 views - 0 comments