Vino Vinat Erdevik

"Zivot je suvise kratak da bi smo pili losa vina"

Najpoznatije crne vinske sorte:

Alibernet

Sinonimi: Odesskij čornyj u Ukrajini.

 

Istorija:  Nastala je 1950. godine na Ukrajinskom naučnom institutu za vinogradarstvo i vinarstvo u Odesi, križenjem sorti Alicante Bouschet i Cabernet Sauvignon.

 

Rasprostranjenost: Zasadi Aliberneta se nisu veoma proširili u svetu. Ova sorta se gaji na malim plantažama u bivšim sovjetskim republikama - najviše Moldaviji. Gaji se i u Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji. Trenutno zauzima 0,63% od ukupne površine vinograda u Slovačkoj.

 

Opis: Alibernet je crna sorta grožđa koja spada u grupu bojadisera, odnosno sorti koje sadrže anthocianin boju ne samo u pokoži, već i u samoj bobici. Vino je tamno crvene boje sa aromama koje podsećaju Cabernet Sauvignon. Spada u srednje puna vina, sa većim sadržajem tanina, koje sazrevanjem dobijaju na mekoći.  

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

               http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Alicante Bouschet

Sinonimi: Alicant de Pays, Alicante, Alikante Henri Bouschet, Garnacha Tintorera.

 

Istorija:  Alicante Bouschet je vrsta crvenog grožđa koju su razvila dva francuska vinogradara, otac i sin. Louis Bouschet je 1824. godine križio sorte Aramon i Teinturier du Cher i dobio Petit Bouschet. Sin Henri Bouschet je 1865. godine križio Petit Bouschet sa sortom Greneche i tako je dobio Alicante Bouschet.

 

Rasprostranjenost: Grožđe se još uvek aktivno uzgaja u regionu Alentejo u Portugalu, Francuskoj, Čileu, Kaliforniji – Napa i Sonoma Valley, Alžiru, Izraelu, centralnoj i južnoj Italiji, jugoistočnoj Španiji gde je zasadjena na oko 3000 ha a poznata je pod imenom Garnacha Tintorera.

 

Opis: Groždje je poznato po svojoj dubokoj tamnoj boji iz tog razloga se koristi za mešanje sa svetlijim crvenim vinima. Visoko je prinosno do čak 80hl/ha. Vina proizvedena, klasičnim načinom, od ove sorte  nisu najvišeg kvaliteta, većinom bez karaktera, jednostavnija. 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto    http://www.guidasicilia.it 

Barbera

Sinonimi: Barbera Amaro, Barbera Crna, Barbera d´Alba.

 

Istorija:  Barbera je poznata kao grožđe crvenog vina u Italiji i poznata je još od XIII veka. Veruje se da potiče iz Piemonta blizu Monferratoa i da se onda proširilo kroz celu Italiju. U Australiju su klonovi doneseni sa Kalifornijskog Univerziteta Davis,  šezdesetih godina 20. veka.

 

Rasprostranjenost: Barbera se gaji najviše u Italiji, posebno u regionu Piemont mada se može naći i u centralnoj i južnoj Italiji. Ima značajnih vinograda i u Kaliforniji, posebno u Central i Napa Valley, a ima ga u Argentini, Brazilu, Urugvaju i Australiji.

 

Opis: Barbera je crvena Italijanska vinska sorta groždja, trenutno je po površini treća najviše sadjena srvena sorta groždja u Italiji (posle Sangiovese i Montepulciano). Visoko je prinosna i poznata je po tamnoj boji, visokim taninama i visokom nivou kiseline. Barbera može razviti privlačnu aromu ribizle, višnje, kupine ili šljive, ali inače je lagane arome i koristi se za mešanje sa vinima sa jačim telom. Kada je mlado, vino nudi veoma intenzivan miris svežih crvenih ribizli i kupina.  

 

 

 

 

 

 

 

 

Izvor   http://www.wikipedia.org

       Foto  www.vallicuronegrueossona.it 

Cabernet Franc

Sinonimi: Bouchet (St. Emilion i Pomerol), Carmenet (Médoc),  Grosse Vidure, Breton (Loire), Bordo i Veneto u Italiji.

 

Istorija:  Cabernet Franc se veruje da ima poreklo iz regiona Libournais iz jugozapadne Fracuske gde je bio poznat u 17. veku. U 18. veku se mogao naći širom Francuske od Bogdeaux pa sve do doline Loare. DNK analiza ukazuje da je  Cabernet Franc jedan od dva roditelja Cabernet Sauvignona, drugim roditeljom je Sauvignon Blanc.

 

Rasprostranjenost: Cabernet Franc je jedna od dvadeset najrasprostranjenijih sorti grožđa u svetu. Zasadi Cabernet Franca se mogu naći širom Evrope kao i u Novom Svetu pa čak i u Kini i Kazahstanu.

 

Opis: Prvenstveno se uzgajaju za mešanje sa Cabernet Sauvignon-om i Merlot-om u Bordeaux vinima, ali takođe se od njega može praviti čisto sortno vino napr. u Loire Valley. Cabernet Franc je lakši od Cabernet Sauvignona daje svetlije crveno vino, pri mešanju sa drugim sortama vinima daje biberne arome. U zavisnosti od teroara i procesa proizvodnje vina u ukusu se mogu javljati maline, ribizle i ostalo crno bobičasto voće. 

 

        

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.rs

              http://www.wikipedia.org

  Foto    www.caves-de-grenelle.fr 

Cabernet Sauvignon

Sinonimi: Sorta nema sinonima.

 

Istorija: Najstarije informacije o ovoj sorti groždja datiraju iz Francuske iz 16. veka iz oblasti Bordeaux. Poreklom Francuska sorta čiji roditelji su Cabernet Franc i Sauvignon Blanc. U 19. veku počinje se brzo širiti po celoj Evropi kao zamena za filoxerom uništene vinograde. Cabernet Sauvignon, međunarodno postao je poznat kroz svoje istaknuto mesto u Bordeaux vinima, gde se meša zajedno sa Merlot-om i Cabernet Franc-om.

 

Rasprostranjenost: Iz Francuske Cabernet Sauvignon se preko europe širio u novi svet gde je našao novu domovinu u oblastima kao što su: Kalifornija – Napa Valley, Australija – Coonawarra, Čile – Maipo Valley, dalje u Argentina, Urugvaj, Peru itd. Danas je jedna od najpoznatijih ako ne i najpoznatija crna vinska sorta groždja.

 

Opis: Cabernet Sauvignon je najplemenitiji predstavnik crnih vina. Ima visog nivo tanina koje pri degustaciji stežu usta, takodje ima i više kiseline. Boja vina je rubinovo crvena a vina su noblesna i pune šarma. U intenzivnoj cvetno-voćnoj aromi možete pronaći miris trešanja, višnji, šljiva, crne ribizle kao sveže mleveni biber ili čokolada. Starenjim vina postaju još robusnija a boja vina postaje intenzivnija. 

 

 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

              http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Carmenere

Sinonimi: Grande Vidure, Carméneyre, Carmenelle, Cabernelle, Bouton Blanc.

 

Istorija:  Član porodice Bordeaux grožđa. Ime "Carmenere" potiče od francuske reči Crimson - Karmin koji se odnosi na sjajne jesenje tamno crveno lišće boje karmina. Posle najezde fyloxere u Europi u 19. veku su mislili da sorta Carmenere više ne postoji ali je kasnije pronadjena u Čileu u oblastima gde nisu imali fyloxeru.

 

Rasprostranjenost: Iako Francuska sorta, sada se retko može naći u Francuskoj. Najveći  zasadi  ove sorte nalaze se u Čileu u Južnoj Americi. Gaji se i u SAD - Kaliforniji, Australiji i na Novom Zelandu. U Central Valley u Kaliforniji se uzgaja na površini od 8800 hektara. 

 

Opis: Carmenere vino ima tamnu crvenu boju, u aromi možemo naći crveno voće, začinsko bilje i bobičasto voće. Tanine su nežnije i mekše u odnosu na Cabernet Sauvignon a telo vina je srednje. Kad je groždje optimalne zrelosti daje vina voćne arome sa notama dima, zemlje i umereno začinjena. U ukus se može osetiti tamna čokolada, duvan i koža.  

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto www.vintnerds.blogspot.com

Cinsault

Sinonimi: Cinsaut, Cinq Sao, Ottavianello, Black Prince, Blue Imperial, Hermitage.

 

Istorija:  Čini se da je Cinsault antička sorta groždja koja polazi iz oblasti Montpelliera (oblasti Herault) ali isto je moguće da su ga tu doneli trgovci sa istočnog mediterana.

 

Rasprostranjenost: Cinsault je popularan u Alžiru, Maroku, Libanonu, Južnoj Africi(Hermitage), SAD. U Australiji je poznat pod nazivom Black Prince ili Blue Imperial, u Italiji je poznat kao Ottavianello, u Francuskoj je to četvrta najrasprostranjenija sorta groždja posebno u oblasti Languedoc-Roussillon.

 

Opis: Vinova loza Cinsaulta može da podnese velike prinose ali vina su mnogo bolja kada su prinosi pod kontrolom. Veoma je otporan na sušu ali je na drugoj strani podložan bolestima. Cinsault daje velike količine groždja cilindričnog oblika sa prilično debelom pokožicom. Od Cinsaulta se proizvode izvanredna vina sa aromom crnog bobičastog voća. 

 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto    www.chateaujasson.com 

Dornfelder

Sinonimi: We S 341

 

Istorija:  Dornfelder je dosta mlada sorta. Sorta je nastala 1955 godine križenjem Helfensteinera k Heroldrebea  na državnom obrazovnom i istraživačkom institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Weinsbergu u Nemačkoj. Ime je dobila po g. Dornfeldovi  koji je bio zaslužan za otvaranje prve škole vinagradarstva i vinarstva u ovoj državi u 19. veku. U Nemačkoj je Dornfelder veoma popularna crvena sorta grožđa, koja se u poslednjoj deceniji u ovoj oblasti jako rasprostranila.

 

Rasprostranjenost: U Nemačkoj predstavlja drugu najrasprostranjeniji crvenu vinsku sortu groždja, dalje je ima u srednjoj Europi i to u Češkoj, Slovačoj i Austriji. Pojavljuje se i u hladnijim oblastima SAD.

 

Opis: Vina bivaju odličnog kvaliteta, tamno crvene boje, slabije aromatičnog mirisa i ukusa. Zbog svoje intenzivne boje sorta  je u Nemačkoj jako cenjena kao sirovina na povećavanje boje crvenih vina. Vina su pogodna na sazrevanje u buradima barrique. 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

              http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Dunav

Sinonimi: Sorta nema sinonima.

 

Istorija:  Sorta je stvorena na institutu za vinogradarstvo i vinarstvo u Bratislavi, autorom je Dorota Pospišilova. Dobijena je trojkombinacijom, križenjem ( Muskat Bouchet x Oporto) x St. Laurent 1951 godine. Ime Dunav je dobila tek 1992. a u Slovačkoj je priznata od 1997. godine.

 

Rasprostranjenost: Zasad je dosta malo rasprostranjena. Ima je u Slovačkoj gde je i nastala i u istočnoj Češkoj – na Moravi.

 

Opis: Dunav je veoma kvalitetna sorta. Daje tamno crveno vino sa izrazitom punoćom u ukusu. U aromi i ukusu su tonovi prezrelih trešanja, višanji koje dalje prelaze u interesante čokoladne tonove. Ova sorta ima veliki potencijal u budućnosti. 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Frankovka

Sinonimi: Frankovka Modra, Lemberger u SAD, Blauer Lemberger, Kekfrankos.

 

Istorija: Nemački naziv Lemberger potiče od mesta odakle je uvezen u Nemačku u 19. veku iz Lemberga u Donjoj Štajerskoj u današnjoj Sloveniji. Nastala je križenjem Heunischa i još jeden neodredjene stare franske sorte, moguće je da se radi o Silvaneru.

 

Rasprostranjenost: Frankovka se gaji širom centralne Evrope, uključujući Austriju, Češku (posebno Moravski region), Nemačku (gde je poznat kao Lemberger, ili Blauer Lemberger), Slovačku (gde je poznata kao Frankovka Modra), Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju. U Mađarskoj grožđe se zove Kekfrankos a gaji se u velikom broju vinskih regiona, uključujući Sopron, Villani, Szekszard, i Eger. U poslednje vreme se javlja i u zapadnom delu SAD pod nazivom Lemberger.

 

Opis: Vino ima aromu na zrele trešnje, višnje, cimet, orase ili ostalo crno bobičasto voće, ima srednje tanine i često veoma dobre kiseline. Mlada vina su tvrda, bogata na tanine, starenjem gube na tvrdoći, postaju kompleksnija i punija.     

 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

              http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Gamay

Sinonimi: Poznat je i kao Gamai Nicolas, Gamay Noir à Jus Blanc, Petit Gamai, Gamai Rond, Bourguignon Noir, Petit Bourguignon.

 

Istorija: Gamay je jedna od najstarijih  poznatih sorti groždja. Nastala je prirodnim križanjem Pinota i Gouais Blanca. Najviše se uzgaja u Francuskoj, i to u Beaujolaisu, gdje zauzima 99% površina vinograda.

 

Rasprostranjenost: Svojevremeno jedna od najsađenijih sorti u Francuskoj, sada se može u najvećoj meri naći u Beaujolais, Burgundy i Dolini Loare. Ima je u Italiji, posebno u Toskanji od 1825. godine. Gaji se i na Balkanu kao i u Švajcarskoj, Austriji i Rumuniji. Može se naći i u Čileu, Argentini i Australiji na poluostrvu Mornington.

 

Opis: Od Gamaya se pravi svetlocrno vino sa višim kiselinama, niskim procentom tanina, srednje težine, sa izrazitom aromom svežeg voća. Vino je pogodno za piće kao mlado vino. Ovo vino se pojavljuje pod imenom Beaujolais (božole) kao mlado vino koje se isporučuje po celom svetu, da bi se moglo piti svake godine treći četvrtak u novembru. 

 

 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.rs

            http://www.wikipedia.org

  Foto    http://www.wikipedia.org 

Grenache

Sinonimi: Alicante, Cannonau na Sardiniji, Garnacha u Španiji, u Kataloniji Garnatxa, Grenache noir, Tinto Aragonés.

 

Istorija:  Grenache(Grenaš) vodi poreklo iz Španije, verovatno iz Aragona iz severne Španije. Odatle se šire kroz Kataloniju na Sardiniju i u Roussillon Valley u Južnu Francusku.

 

Rasprostranjenost: Grenache se sadi u mediteranskom pojasu od Španije do Sicilije, sa sve češćim vinogradima u južnoj Francuskoj, južnoj Italiji i Grčkoj. Takodje se gaji u južnoj Africi, SAD – posebno u Central Valley u Kalifornije, i u južnoj Australiji. 

 

Opis: Grenache je jedna od najrasprostranjenijih sorti crvenog grožđa na svetu. Groždje kasno sazreva i potrebna mu je topla, suva klima, kao napr. u Španiji, na jugu Francuske, i Kaliforniji u San Joaquin Valley. Vino je generalno začinjeno, sa cvetnom i aromom po bobičastom voću. Ukusom mekom na nepca sa relativno visokim sadržajem alkohola. Potrebno je pažljivo kontrolisati prinose da bi se dobila najbolja vina. Grenache nema visoke kiseline, tanine i boje, i obično se meša sa drugim sortama kao napr. Syrahom, Carignanom i Cinsautom. 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto    www.chateaujasson.com 

Kadarka

Sinonimi: Siva Gamza, Skadarka u Makedoniji i Crnoj Gori, Skadarska, Blaue Ungarische u Austriji, Gamza u Bugarskoj, Scutari.

 

Istorija:  Polazi iz Male Azije odakle je prodrla na zapad  u Bugarsku, Rumuniju, Madjarsku i bivšu Jugoslaviju. Po nekim drugim izvorima polazi iz oblasti Skadra gde su je nazivali Skadarka ili Scutari u Albaniji.

 

Rasprostranjenost: Nekada je bila rasprostranjena na celom Balkanu u Austriji, Nemačkoj, Slovačkoj, Češkoj pa čak i u Francuskoj. Danas je ima uglavnom u Madjarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i severnim delovima Srbije i Hrvatske.

 

Opis: Kadarka danas uspeva uglavnom na peščanim zemljištima. Dosta kasna sorta crvenog groždja njen kvalitet godinama dosta varira i neotporna je na bolesti. Vina su puna, lako prepoznatljivog ukusa, duboke arome i srednje tamne crvene boje. U dobrim godinama i u području koje joj odgovara daje veoma dobra vina. U madjarskoj je vrlo važna sorta od koje se pravi poznati Egri Bikaver(Bičja krv). 

 

 

 

 

 

 Izvor   http://www.wikipedia.org

 Foto www.hungaricumborszalon.hu

Malbec

Sinonimi: U domovini najpoznatiji kao Côt ili Auxerrois u Cahors Valley u jugozapadnoj Francuskoj, takođe poznat i kao Noir de Pressac, Gourdoux, Côte-Rouge, Pied de Perdrix.

 

Istorija:  Malbec verovatno vodi poreklo iz jugozapadne Francuske, blizu Cahors i poznato je da je bio u regionu Bordeaux kasnih 80-ih godina 18. veka. Popularna, ali nepotvrđena teorija tvrdi da je Malbec dobio ime po mađarskom vinogradaru koji je širio ovu sortu po celoj Francuskoj. 

 

Rasprostranjenost: Malbec se još uvek može naći u Cahors Valley u jugozapadnoj Francuskoj, u regionu Bordeaux, i u Touraine Valley – srednji tok reke Loare, mada u sve manjim količinama. Gaji se u Argentini u Mendoza Valley na površini od oko 25 000 hektara, u Čileu na površini oko 6 000 hektara. U SAD-u i južnoj Australiji se gaji na manjim površinama.

 

Opis:  Malbec daje purpurno grožđa koje se koriste u izradi crvenog vino. Grožđe ima mastiljavu tamnu boju i robustne tanine, dugo je poznato kao jedno od šest vrsta grožđa koja se mešaju u crna Bordeaux vina . Generalno, od Malbeca se prave laganija vina od napr. Cabernet Sauvignona ali sa sasvim dosta tanina, tamne crvene boje, ne mnogo aromatična, sa paletom bobičastog voća i začina.  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Izvor   http://www.wikipedia.org

 Foto www.wine-tasting-eviews.com

Merlot

Sinonimi: Poznat i kao Medoc Noire.

 

Istorija: Merlot vodi poreklo iz Bordeaux iz jugozapadne Francuske, gde i danas predstavlja najrasprostranjeniju sortu groždja. Pod svoji nazivom groždje Merlot je poznato od kraja 18. veka. Poznato je i pod imenom Medoc Noire po oblasti odakle potiče.

 

Rasprostranjenost: Merlot je vrlo važna sorta grožđa regiona Bordeaux u jugozapadnoj Francuskoj. Takođe se može naći u SAD posebno u Kaliforniji, potom Čileu, Južnoj Africi, Italiji i Australiji i sve je rasprostranjeniji i na našim prostorima.

 

Opis: Merlot je izvanredno vino visokog kvaliteta koje pri susretu ostavlja nezaboravni doživljaj. Vino je puno, harmonično, voćno sa nižim kiselinama, kao i taninama u odnosu na Cabernet Sauvignon. Ima rubinovu boju srednjeg intenziteta. Tipičnim mirisom Merlota je voće i to crna ribizla, šljiva, sladke trešnje kao i šumsko i sušeno voće ili aroma vanile. Mlada vina su manje sortno izrazita i tipična. Francuski vinari mešaju mekši i voćni Merlot zajedno sa robusnijim Cabernet Sauvignon i Cabernet Franc u Bordeaux vinima. 

 

 

 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.rs

                http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Muscat Hamburg

Sinonimi: Golden Hamburg, Black Hamburg u SAD, Muscat de Hambourg u Francuskoj, Moscato di Amburgo u Italiji, Muscat Gamburgski u Rusiji i bivšim državama sovjetskog saveza.

 

Istorija: Po nekim izvorima sorta je dobijena križenjem Muscata Alexandrije i Trolingera u Nemačkoj ali nije potvrdjeno DNK analizom. Vino od Hamburga je bilo poznato u Engleskoj već od 1860 godine. Od Muscat Hamburga je pravljen na ovim prostorima nekad tako poznat Bermet, posle je umesto Hamburga u nekim delovima korišćena Frankovka na izradu ovog aromatičnog, dezertnog vina.  

 

Rasprostranjenost: Dosta je teško nabrojati oblasti gde se danas sadi Muscat Hamburg. Ali poznat je u Nemačkoj odakle polazi, Francuskoj, Rumuniji, Moldaviji, Srbiji, Hrvatskoj, SAD – u državama Kalifornija, Virdžinija, Oregon, Texas i Vašinton kao i Kanadi.

 

Opis: Muskatko vino sveže crvene boje, veoma izrazite voćne arome jagoda i trešnji. Muscat Hamburg daje vino puno, harmonično sa vrlo malo tanina, najbolje se pije dok mlado. Nepravi se od njega vino na odležavanje izuzetak je ako se od njega pravi dezertno vino napr. u Kaliforniji u Central Valley ili kod nas Bermet.    

 

 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto    by iwantot 

Nebbiolo

Sinonimi: Poznat i kao Spanna, Spana, Picotenet, Pugnet i Chiavennasca u Lombardiji.

 

Istorija:  Prvi put se spominje u 13. veku u Alba regionu blizu Torina u severozapadnoj Italiji, mada se veruje da je sorta bila poznata i Rimljanima. Ime je dobilo po magli (Nebbia) koja je prisutna za vreme sezone branja groždja.  Danas se poznaje po doprinosu kvalitetnim vinima Barolo i Barbaresco.

 

Rasprostranjenost: Najveći vinogradi  pod Nebbiolom se nalaze u Piemontu u severoistočnoj Italiji. U ovom regionu Nebbiolo dostiže najbolji kvalitet jer okolina pruža savršene uslove za rast i ispunjava posebne zahteve ove zahtevne sorte. Može se naći u manjim količinama u Švajcarskoj, Argentini, Kaliforniji, Urugvaju i Australiji. 

 

Opis: Nebbiolo daje vina lagane crvene boje, mogu imati vrlo visoke tanine dok su mlada s mirisima katrana i ruže . Sa godinama vina postaju karakteristične boje za Nebbiolo, boje cigle. Kod zrelih vina se otkrivaju razne arome  i ukusi, kao napr. ljubičica, višnje, maline, tartufi, duvan i suve šljive. Vina su predvidjena za dugo sazrervanje u buretu, čime se dobija na ravnoteži izmedju tanina i ostalim osobinama vina. 

 

 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto    http://www.srwine.co.kr 

Neronet

Sinonimi: Sorta nema sinonima.

 

Istorija:  Neronet je vrsta groždja – bojadisera, zbog njegove tamno crne boje bobica. Sorta je napravljena 80. godina 20. veka u Češkoj u Moravskim Lednicama a autor je profesor Vilem Kraus. Dobijen je križenjim St. Laurenta sa Portogizerom i Alibernetom.

 

Rasprostranjenost: Najviše je rasprostaranjem u Češkoj i Slovačkoj malokarpatskoj oblasti.

 

Opis: Smatra se neutralnijim vinom sa manje izrazitim ukusom, ali zato sa izrazitom tamno crnom bojom zbog čega je vrlo pogodan za kopažu sa nekim drugim vinima. Izrazite tanine je takodje razlog zbog čega je pogodan za kupažu. Neronet nas poslednjih godina iznenadjuje i ubedjuje da je dobar i kao čisto sortno vino, ima mekši voćni buket sa ukusom šumskog bobičastog voća kao napr. kupine i borovnice. U boljim godinama ima ukus sušenih šljiva. 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

            http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Pinot Noir

Sinonimi: Poznat i kao Blauburgunder u Austriji, Spätburgunder u Nemačkoj, Rulandské modré u Slovačkoj, Pinot Nero u Italiji i kod nas pod nazivom Crni Burgundac.

 

Istorija:  Pinot Noir je jedna od najstarijih crvenih sorti groždja. Najverovatnije vodi poreklo iz oblasti Burgundy iz istočne Francuske. Kasnije je identifikovana u regionu Champagne. U Australiju je stigala već 1820-te godine.

 

Rasprostranjenost: Najrasprostranjeniji je u svojoj domovini Francuskoj i to u Burgundy i Champagne Valley, dalje u SAD i to u Oregonu i u California - Russian River Valley, na Novom Zelandu u  Marlborough Valley i Central Otago Valley, u Australiji i na Tasmaniji. U Nemačkoj je to najrasprostranjenija crvena sorta groždja, još je ima i u Austriji, Gruziji, Švajcarskoj, Bugarskoj, Srbiji, Madjarskoj, Slovačkoj i Ukrajini.

 

Opis: Pinot Noir grožđe se uzgaja širom sveta, uglavnom u hladnijim oblastima, ali grožđa se uglavnom povezuje sa Francuskom i regionom Burgundy. Vino je svetlo rubinove boje, sa aromom jagoda, kupina i trešnji. Pinot Noir ima slabije tanine. Osim što se koristi za proizvodnju penušavih i crvenih vina, od Pinot Noira takođe se proizvodi i rose a bili su i sasvim uspešni pokušaji i pri proizvodnji belih vina. 

 

 

 

 

 

 

 

 Izvor   http://www.vino.sk

           http://www.wikipedia.org

 Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Pinotage

Sinonimi: Poznat ai pod nazivom Perold's Hermitage.

 

Istorija:  Pinotage je sorta grožđa koja je nastala u Južnoj Africi 1925. godine, autorom je Abrahama Izak Perold, prvi profesor za vinogradarstvo na Stelenboš Univerzitetu. Perold je pokušavao da kombinuju najbolje osobine robusnog Hermitaga(poznat kao Cinsualt) sa Pinot Noir-om.

 

Rasprostranjenost: Pored Južne Afrike, Pinotage se takođe gaji i u Brazilu, Kanadi, Izraelu, Zimbabweu, na Novom Zelandu i SAD.

 

Opis: Grožđe daje odlična vina, ali može biti teško za gajenje. Groždje ima visoke tanine koje se mogu regulisati dužinom maceracije, ali se smanjuje i voćna aroma budućeg vina. U vinu se mogu naći arome kupine, duda i šljive. 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vintageliquors.co.za 

Plavac Mali

Sinonimi: Sorta nema sinonima.

 

Istorija:  Upornim nastojanjem hrvatskog vinara Milenka Mike Grgicha koji živi i radi u Napa Valley u Kaliforniji, dokazano je da su sorte grožđa Primitivo i Zinfandel genetski rođaci Plavca malog. Plavac mali nastao križenjem sorti Kaštelanski Crljenak (sinonimi Zinfandel i Primitivo) sa sortom Dobričić sa ostrva Šolta.

 

Rasprostranjenost: Najbolji vrhunski Plavac Mali se proizvodi u oblasti Dingač i Postup na poluostrvu Pelješac kao i na južnoj strani ostrva Hvar.

 

Opis: Plavac mali je najznačajnija autohtona sorta u Hrvatskoj. Bobica je debele pokožice i čvrste građe s puno sladora. Vino je tamno-rubinove boje s plavim refleksom, lepo razvijenog mirisa, krepko je i trpko sa specifičnim ukusom. U ukusu i aromi se mogu naći kupina, trešnje, crni biber i ostalo začinsko bilje. 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto   www.hrphotocontest.com 

Portogizer

Sinonimi: Blauer Portogieser, Portugalka, Portugizac crni, Oporto, Portugalske modre, Portugiser noir, Portugese nero, Vöslauer, Kékoportó, Feslauer, Badener, Blaue Feslauertraube, Autrichien, Portugieser.

 

Istorija:  Nezna se tačno poreklo odakle potiče sorta Portogizer. Postoji informacija da je godine 1772. dovezeno iz Portugala u Austriji u mesto Voslau gde je sorta i prvi put posadjena u ovom delu evrope.

 

Rasprostranjenost: Najviše se može naći u Austriji i Nemačkoj ali takodje se gaji i jugozapadnoj Francuskoj pod nazivom Portugais Bleu, kao i u srednjoj Evropi u Slovačkoj, Češkoj, Rumuniji, Madjarskoj, Hrvatskoj i Srbiji.

 

Opis: Pravi se od njega takozvano svatovsko vino, vino koje se može piti pre nove godine kao mlado vino. Sadrži manje kiseline i uopšte je to jedno lakše vino. Ukus vina može da podseća na jagode, višnje, kupine. Sadrži od 9 do 12% alkohola i uglavnom nije pogodno za duže čuvanje i sazrevanje. 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

               http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Sangiovese

Sinonimi:  Brunello, Morellino, Sangiovese di Romagna, Nielluccio a Prugnolo Gentile.

 

Istorija:  Sangiovese je Italijanska sorta crvenog groždja čije ime potiče od latinskih reči „Sanguis Jovis“ što u prevodu znači krv Jupitera(rimskog najvišeg boga, i boga neba i gromova - ekvivalent grčkom bogu Zeusu). Jako stara sorta još iz doba Etruraca, bila je jako poznata i u doba rimljana. Njegova domovina je Italijanska Toskanja.

 

Rasprostranjenost: U Italiji je Sangiovese najčešće sadjena crvena sorta groždja. Sadi se u 53 provincije na površini više od 100 000 hektara ili 10% svih Italijanskih vinograda. Najrasprostranjenija je u Toskanji, ali važnu ulogu ima i u srednjoj Italiji, Umbriji, Lombardiji, Emiliji-Romana, Campaniji kao i na Siciliji. Italijanski emigranti su je raširili po celom svetu. Ima je u SAD – Kaliforniji (Napa Valley, Sonoma Valley), Argentini (Mendoza), Rumuniji, na Korzici i u Austrliji.

 

Opis: Groždje se koristi na blendiranje u vinima Chianti, Vino Nobile di Montepulciano, Carmignano ali isto tako se koristi na izradu čistog sortnog vina pod nazivom Brunello. Vina od Sangiovesea imaju prirodno visog nivo kiselina, visog sadržaj tanina kao i providnu crvenu boju. Sangiove je pogodan na pravljenje vina na dugo odležavanje i do 20 godina. 

 

 

 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto    http://www.miovino.it 

Syrah/Shiraz

Sinonimi: U Australiji se zove Hermitage, dalje je poznata i kao Petit Sirah, Antourenein Noir, Candive, Hignin Noir, Marsanne Noir, Sirac.

 

Istorija: Potiče iz Francuske regije Rhona u jugoistočnoj Francuskoj. DNK analizo je utvrdjeno da je sorta dobijena križenjim sorti Dureza i Mondeuse Blanche. Iz drugih izvora sorta ima poreko iz oblasti Shiraz iz Irana odakle je navodno donesena u Francusku.

 

Rasprostranjenost: Predstavlja 7. najrasprostranjeniju sortu groždja u svetu na površini od oko 150 000 hektara. Najviše je rasprostranjen u Francuskoj, ali ima ga i u Italiji, Španiji, Portugalu, SAD, Argentini, Čileu, Južnoj Africi i Australiji.

 

Opis: Syrah ili Shiraz je groždje tamno-crvene boje, koristi se za proizvodnju snažnih crvenih vina. Vina sorte Syrah uživaju veliku popularnost gde god se pojave. Koriste se na blendiranje ali se od njega pravi i čisto sortno vino. Karakteristika vina je visoke tanine, visoke kiseline u ukusu se pojavljuju kupine, tamna čokolada ali i menta, eukaliptus, dimljeno meso, crni biber i koža. 

 

 

 

 

 

 Izvor   http://www.wikipedia.org

 Foto    www.chateaujasson.com 

St. Laurent

Sinonimi: U Nemačkoj je poznat pod imenom Sankt Laurent, u Slovačkoj i Češkoj je to Svätovavrinecke,poznat je i pod nazivima: Sent Laourent, Saint Lorentz, Lovrijenac Crni.

 

Istorija:  Tačno poreklo nije jasno, ali se zna da potiče iz Francuske. Moguće je da je iz porodice Burgudskih sorti groždja. Ime je dobio od sveca Svetog Vavrinca, na dan kad odprilike groždje dozreva.  

 

Rasprostranjenost: U 19. veku se raširila iz Francuske u Nemačku i Austriju. Danas je najviše ima osim u Francuskoj i u državama srednje evrope kao napr. u Slovačkoj, Češkoj i Austriji(oko 2000 hektara). 

 

Opis: Vino je snažne crvene boje, sa povišenim kiselinama kao i taninama. Ukus je pun, izrazit. U aromi se mogu naći sušene šljive kao i ostalo crveno bobičasto voće. 

 

 

 

  Izvor   http://www.vino.sk

            http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Vranac

Sinonimi: Vranec

 

Istorija:  Vranac je drevna sorta groždja koja potiče iz centralnog ili zapadnog Balkana. Ime je dobio po mladom Pastuvu – Vrancu, crnom konju koji je u punoj snazi i moći. 

 

Rasprostranjenost: Smatra se najznačajnijom sortom grožđa u Crnoj Gori, Hercegovini i jednom od najznačajnijih u Republici Makedoniji, ima ga dosta i u Srbiji.

 

Opis: Od ove sorte se proizvode suva vina jedinstvenog ukusa i karaktera, koja su sinonim za Balkan. Mlada vina proizvedena od Vranca imaju svetlu purpurnu boju i miris na džem od voća. Snažna taninska struktura pruža svežinu i srednje do visok nivo kiselina. Posle godinu ili dve dana starenja, purpurna boja se razvija u intenzivnu tamnu rubinsku boju, a na mirisu se javljaju komleksnije arome koje nagoveštavaju cimet, čokoladu i sladić. Vranac izuzetno dobro podnosi hrast i starenje u boci. 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto    by iwantot 

Trollinger

 

Sinonimi: Schiava, Blauer Trollinger, Schwarzblauer.

 

Istorija:  To je stara crvena sorta groždja koju su u oblast Rajne doneli još rimljani. Trolinger se spominje prvi put u 14. veku, pijo ga je i Martin Luther iz izveštaja papinog delegata oko 1520. godine.

 

Rasprostranjenost: Najveće površine pod ovom sortom su danas u oblasti Wurttemberg oko 2500 hektara u srednjim i južnijim delovima Nemačke kao i u južnom Tirolu – severni delovi Italije.

 

Opis: Jako prinosna sorta groždja i ako hoćemo kvalitet mora se ići na manje prinose. Trolinger vina su rubinovo crvene boje, sveža i voćna. Ne zahtevaju duge godine zasrevanja, obično su spremna za konzumaciju u roku o godinu dana. 

 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto    http://www.wikipedia.org 

Tempranillo

Sinonimi: Tempranillo de Rioja, Aragonêz i Aldepenas u Portugalu, Cencibel  u Castile La Mancha,  Aragón, Extremadura, Murcia,  Tinto del Toro, Tinto Fino u oblastima  Madrida, Valencia, Extremadure, Rioje, Garnacho Foño u Severnoj Americi.

 

Istorija:  Stara Španska sorta groždja koja ima poreklo iz severnijih, hladnijih oblasti Španije. Njenom domovinom je verovatno oblast  La Rioja ili Valdepeňas. Prvi put se spominje u 13. veku u stihovima pesnika Alehandra, gde se spominje kao groždje iz oblasti Ribera del Duero.

 

Rasprostranjenost: To je glavna vinska sorta u Španskim regionim Rioja i Ribera del Duero.  Dalje gaji se i u Portugalu i to u centralnom Alentejo kao i u oblasti Douro. U Evropi ga još ima u Francuskoj, Italiji i Turskoj. Od novog sveta ga ima u Meksiku, Južnoj Africi, Australiji, SAD, Kanadi, Argentini i Čileu.

 

Opis: Tempranillo vina se mogu konzumirati dok su mlada, ali najbolja Tempranila su starija, koja su sazrevala u hrastovom buretu. Vino je rubinovo crvene boje sa aromom i ukusom po bobičastom voću, šljivama, duvanu, vanili i ostalom bilju. Tempranilo se takodje blendira sa ostalim vinskim sortama a najpoznatiji blend je La Rioja gde Tempranilo čini 60%. 

 

 

 

 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinosdebullas.es 

Zinfandel

Sinonimi: Crljenak Kaštelanski, Plavac Veliki, Primitivo, Primitivo Nero, Zeinfandall.

 

Istorija:  Dugo se mislilo da je to tipična američka sorta groždja koja se kasnije širila u Evropu. DNK analizom je dokazano da je to ista sorta kao Primitivo u Italiji ili Crljenak Kaštelanski u južnoj Dalmaciji. Tako da je to verovatno stara Evropska sorta koja ima poreklo iz oblasi Mediterana.

 

Rasprostranjenost: Predstavlja 10% Kalifornskih vinograda. Gaji se i u Hrvatskoj, oblast južna Dalmacija kao i u Italiji najviše u južnom delu čizme u oblati Manduria. Mali zasadi su takodje i u Meksiku kao i u južnoj i zapadnoj Australiji.

 

Opis: Zinfandel daje robustna crvena vina, mada se od njega prave i poluslatko rose vino. Groždje je bogato na šećer i može da da vina sa visokim nivom alkohola, čak 15%. Ukus vina zavisi od zrelosti groždja od kojeg je napravljeno. U hladnijim područjima daje vino sa aromom bobičastog voća  kao što su napr. maline a u toplijim krajevima se u vinu mogu naći kupine, aniz i biberni tonovi. Zbog potencijala šećera koje Zinfandel može da da u SAD prave od njega dezertna vina.  

 

 

 

 

 

 

 

Izvor   http://www.wikipedia.org

Foto www.wineandwomentours.com

Zweigeltrebe

Sinonimi: Zweigelt blau, Blaue Zweigeltrebe, Zweigelt.

 

Istorija:  Zweigeltrebe je ralatinvo mlada Austrijska sorta crvenog groždja. Nastala je križenjim St. Laurent i Frankovke 1922. godine u Klosterneuburgu u Austriji a autorom je F. Zweigelt.

 

Rasprostranjenost: Trenutno je to u Austriji najrasprostranjenija sorta groždja na proizvodnju crvenih vina. Iz Austrije se proširila i u okolite zemlje i to u Madjarsku, Slovačku i Češku.

 

Opis: Vino je vrlo atraktivne rubinove boje. U aromi se mogu pronaći trešnje, višnje kao i šumsko voće. 

 

 

  Izvor   http://www.wikipedia.org

  Foto    www.vinarstviflajsinger.cz 

Ostale crne vinske sorte u svetu:

Abouriou

Acolon

Agiorgitiko/Aghiorghitiko

Aglianico

Aleatico/Agliano

Alexandrouli

Alfrocheiro Preto

Alicante Ganzin

Amorghiano

Ancellotta

Aragónez

Aramon

Aspiran

Aubun

Băbească Neagră

Baco Noir

Baga

Barbarossa

Bastardo/ Trousseau

Bellone

Béquignol

Blatina

Bobal

Bogazkere

Bonarda

Bondola

Bordo/Ives Noir

Bouchalès

Bovale

Borgonja Crna

Brachetto or Braquet

Brancellao

Brown Muscat

Brun Fourca

Bual / Boal

Cabernet Severny

Caiño Tinto

Caladoc

Calitor

Callet

Canaiolo

Carignan / Carignane / Cariñena / Carignano/Mazuelo

Carmine

Carnelian

Castelão / Periquita

Castets

Castiglione

Centurian (grape)

Cesanese

Cesar

Charbono

Cienna

Ciliegiolo

Colorino

Complexa

Cornalin

Cornifesto

Corvina / Corvinone

Counoise

Croatina

Darkenuša

Dobričić

Dolcetto

Domina

Dunkelfelder

Duras

Durif / Petite Sirah

Espadeiro

Étraire

Fer

Ferrón

Fetească Neagră

Forcayat/Forcallat

Fortana

Frappato

Freisa

Frühroter Veltliner

Fumin

Gaglioppo

Gamashara

Garnatxa / Grenache / Garnacha /Cannonau

Garrut

Girò

Graciano/ Moristel

Grand Noir de la Calmette

Gran Negro / Grão Negro

Greco Nero

Grignolino

Gropello

Grolleau / Groslot

Gros Verdot

Guarnaccia

Helfensteiner

Heroldrebe

Hondarrabi Beltza

Humagne Rouge

Jaén

Joubertin / Jaubertin

Juan Garcia

Juan Ibáñez / Miguel del Arco

Jurancon noir

Kalecik Karasi

Kékoporto / Kékoportó

Kotsifali

Kratosija

Lacrima di Morro / Lacrima Nera

Lagrein

Lambrusco

Liatiko

Limnio

Listan Negro

Lladoner Pelut / Lledoner Pelut

Madrasa

Magaratch Bastardo

Magaratch Ruby / Magarach Ruby

Magliocco / Magliocco Canino

Malvasia di Schierano

Malvasia Nera

Mammolo

Mandelaria / Mandelari

Mandolari

Mantonegro

Maratheftiko

Marselan

Marsigliana

Marzemino

Matrassa

Mavro

Mavrodafni/ Mavrodaphne

Mavrud/ Mavroudi

Mayorquin

Melnik

Mencia/ Jaen

Merenzao

Merille

Milgranet

Millot

Mission

Molinara

Mondeuse

Monica

Montepulciano

Montù / Montuni

Moravia

Moreto

Moristel

Mourisco Tinto

Mourvèdre / Monastrell / Mataro

Mouyssaguès

Mujuretuli

Muscardin

Negoska

Négrette

Negroamaro

Negru de Dragasani

Nero d'Avola

Nerello Cappuccio

Nerello Mascalese

Neyret

Nielluccio

Nincusa

Nocera

Okuzgozu

Ojaleshi

Oseleta

Pais

Pamid

Pascale di Cagliari

Pelaverga

Peloursin

Perdal

Perricone

Persan

Petit Rouge

Petit Verdot

Picpoul Noir

Piedirosso

Pignerol

Pignolo

Pineau d'Aunis

Pinot Meunier / Schwarzriesling / Müllerebe

Pinot St. George

Plavina

Pollera Nera

Portan

Poulsard/ Plousard

Prieto Picudo

Prokupac

Provechon

Raboso

Ramisco

Refosco / Refošk

Roesler

Rondinella

Rossese

Rossignola

Rossola Nera

Rotberger

Rouchet/ Ruché / Roche

Rubired

Ruby Cabernet

Rufete / Tinta Pinheira / Tinta Carvalha /Rufeta

Sagrantino

Saperavi

Schiava / Trollinger

Schioppettino

Schönburger

Sciacarello

Segalin / Ségalin

Servanin

Shiroka Melnishka Losa / Melnik

Sousão

Sousón

St-Macaire

Sumoll

Susumaiello

Taminga

Tannat

Tarrango

Tazzelenghe

Teroldego / Teroldego Rotaliano

Terret Noir

Thiniatiko

Tibouren

Tinta Amarela

Tinta Barroca

Tinta Caiada

Tinta Carvalha

Tinta Francisca

Tinta Madeira

Tinta Miuda

Tinta Negra Mole / Preto Martinho

Tinta Pinheira

Tinto Cão

Touriga Franca / Touriga Francesa

Touriga Nacional / Azal Espanhol / Preto de Mortágua

Trepat

Trincadeira/ Castelão / Torneiro

Troia / Uva di Troia

Trousseau

Uva di Troia

Uva Rara

Vaccarese / Vaccarèse

Valdiguié

Vespolina

Vien de Nus

Volidza

Wildbacher/Blauer Wildbacher

Xynomavro


 

Izvor   http://www.wikipedia.org

Recent Videos

581 views - 0 comments