Vino Vinat Erdevik

"Zivot je suvise kratak da bi smo pili losa vina"

Fruska Gora

Fruška gora (mađ. Tarcal, lat. Alma Mons) je ostrvska planina u Sremu. Najveći deo Fruške gore se nalazi u Srbiji (u Vojvodini), dok mali deo zalazi u istočnu Hrvatsku, u Vukovarsko-Srijemsku županiju. Prostire se na dužini od oko 75 km, širine je od 12 do 15 km i zahvata površinu od 25.525 km².

Prema jugu i severu Fruška gora je jako razuđena planinskim i rečnim tokovima, pri čemu se od glavnog uskog grebena pružaju pojedinačni, bočni grebeni, najčešće sa vrlo strmim padinama. Severna padina Fruške gore je strmija u odnosu na južnu, usled podsecanja Dunava. Tipovi zemljišta su pararedzina, černozem i gajnjača. Ovim zemljištima najčešća podloga je les. Klima je kontinentalana i u tim uslovima vegetacija vinove loze traje sedam meseci, a zimsko mirovanje pet.

Medju najvećim i najpoznatijim vinskim centrima Fruške Gore su Sremski Karlovci, Banoštor, Ilok na severnim padinama a Erdevik i Irig na južnim padinama Fruške Gore.

Fruška Gora je područje italijanskog rizlinga, po nekima i njegova pradomovina. Pod tom lozom je više od polovine vinograda na ovoj prelepoj planini. Najpoznatije vinske sorte ovog kraja su osim italijanskog rizlinga i rajnski rizling, župljanka, frankovka, plemenka, silvanac zeleni, portugizer od starijih zasada. U novije vreme se sve više dižu zasadi pod cabernet sauvignon-om, merlot-om od crnih sorti a od belih chardonnay-om, belim souvignonom(sauvignon blanc), tramincem, belim i sivim burgundcem(pinot blanc i pinot gris). Težnja je da se povećaju zasadi sa našim autohtonim sortama kao što su napr. kadarka, sremska zelenika koje su tu bile zastupljene u 19. i 20 veku, kao i povećanje zasada sa novostvorenim sortama od autohtonih kao što su napr. sirmijum, srbija, probus.

Pitoma klima Fruške gore podstiče razvoj vinarstva i naviku uživanja u vinu, tom najuzvišenijem piću dostojnom bogova. Zato ne čudi što vina lepog i pitomog fruškogorja vekovima spadaju među najpoznatija vina srednje evrope.

Erdevik

Erdevik se rano javlja kao naselje. Arheološkim istraživanjem mnogi nalazi navode na zaključak da je na ovom terenu postojalo naselje još u bronzano doba. U selu se nalazi nekoliko lokaliteta iz rimskog doba, a po pisanim spomenicima Erdevik se prvi put spominje 1351. godine, dok je na mapi Srema već 1730. godine. Samo ime, mesto je najverovatnije dobilo od mađarske reči ERDOVEG što znači predeo pod šumom.

Blago zatalasan, sa dve strane okružen Fruškom Gorom a sa druge dve ravnicama, na 119 metara nadmorske visine i na obroncima Fruške Gore, Erdevik je jedno od najlepših sela Srema. Sa tipično panonskom (Kontinentalnom) klimom, sa brojnim potocima, izvorima i sa tri jezera meštani Erdevika se bave poljoprivredom, a čuveni su po svojim vinogradima i vinima. 

Vinogradi su smešteni na suncem obasjanim južnim padinama i penju se prema nacionalnom parku Fruška Gora. Kombinacija naših klimatskih uslova, zemljišta i položaja u Francuskoj poznat jednom rečju "Terroir", je za vino toliko povoljno da može da obezbedi vina kvalitetom uporediva najboljim svetskim vinima. Vinogradi su zasađeni u zemljištu koje primorava korenje čokota* da prodire u veće dubine čime se postiže savršenija strutura i ukus vina. Zbog ovih faktora je vinogradarstvo  i vino postalo simbol sremske varošice - Erdevik.
 
 
*čokot potiče od turske reči "čok" što znači živeti mnogo godina

Recent Videos

581 views - 0 comments