Vino Vinat Erdevik

"Zivot je suvise kratak da bi smo pili losa vina"

Istorija vinarstva fruske gore

Vinogradarstvo u Sremu je jedno od najstarijih u Evropi. Čokot je izdanak blagorodne zemlje na bregovima Fruške gore već više od 17 vekova tačnije od 276. godine naše ere, kada je prvu lozu na njima zasadio rimski car Marcus Aurelius Probus* iz drevnog Sirmijuma.

Dolaskom Turaka vinogradarstvo u Sremu je skoro uništeno. Postepeno se obnavlja i pun procvat dostiže u vreme austro-ugarske vladavine. Čokot je bio i ostao stožer života mnogih fruškogorskih naraštaja, a vino sa fruške gore je blistalo širom Evrope, uvek gospodstveno i otmeno, među najboljima. Fruškogorska vina izvožena su još u 15. veku u srednju i zapadnu europu.

Autentično vino ovih krajeva bio je nekad jako poznat bermet, koje su trgovci još pre 150 godina izvozili u SAD, a prema nekim podacima bermet se nalazio i na vinskoj karti „Titanika“. To je bilo posebno likersko vino, nalik italijanskom vermutu ,koje se pravilo  tehnologiom maceracije groždja sa više od 20 različitih trava i začina koje su vinu davale nezaboravni doživljaj. 

 

Prvi vinski časopisi

Književnik i član Bečke akademije nauka Zaharije Orfelin je 1783. u Beču štampao časopis „Iskusni podrumar“, a Prokopije Bolić, arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj gori, štampao je u Budimu 1816. prvi vinogradarski priručnik pod nazivom „Soveršen vinodelac“. Ovo su najstariji radovi na našem jeziku u Vojvodini o vinogradarstvu i vinarstvu. 

 

 

* Marcus Aurelius Probus bio je rimski  car ilirskoga porekla rodjenog u okolini Sirmiumu (današnje Sremske Mitrovice) tada jednog od najznačajnijih gradova Rimskom carstva a vladao je od 276. do 282. godine naše ere. Proba uprkos njegovoj kratkoj vladavini i činjenici da o njegovom životu nije mnogo toga poznato danas u nekim europskim regijama poznaju i laici i to zbog vinogradarstva. U njegovoj biografiji u doduše vrlo problematičnoj Historia Augusta u poglavlju 18 stoji:

„Gallis omnibus et Hispanis ac Brittannis hinc permisit, ut vites haberent vinumque conficerent.“

„Svim Galima, Hispancima i Britancima dopustio je da posjeduju vinovu lozu i proizvode vino.“

Proba zbog toga i danas u raznim delovima europe smatraju rimskim carem koji je uveo vinogradarstvo u  rimsko carstvo. „Interesantna“ je  priča i o njegovoj smrti, Proba su  282. u vinogradu ubili nezadovoljni vojnici navodno zato jer ih je car nakon što je u carstvu zavladao relativni mir hteo otpustiti, ali još više zato što ih je car sve više upotrebljavao u obavljanju civilnih zadataka (sadnji vinograda npr.) što je kod vojnika bilo vrlo nepopularno.  

Recent Videos

581 views - 0 comments