Vino Vinat Erdevik

"Zivot je suvise kratak da bi smo pili losa vina"

Vinski Servis

Prva posuda koja je služila kao čaša, bila je naravno - ruka. Poslije ruku poslužio je rog vola. Njime su se za ispijanje vina služili Egipćani i Perzijanci. Grci su vino pili iz školjaka, a Rimljani su prvi koji su se poslužili staklenim čašama. Istorijski dokumenti govore o čaši kao antičkoj meri za tečnost. Današnji običaj kucanja čaše o čašu pri zdravicama, nekada je imao svrhu privući pažnju peharnika da napuni čaše.

 

      Vino pored velikog truda pri dobijanju kvalitetnog moka zaslužuje i pravu čašu kako bi se moglo pokazati u svoj svojoj veličini od arome, boje pa do božanstvenog ukusa. Odabir vinskih čaša bi trebao odražavati najbolje karakteristike vina. Ne postoji poseban način posluživanja vina u čašama niti propisane veličine, oblici ili boje vinskih čaša. Pri odabiru se treba prepustiti ličnom ukusu. Uživanje u vinu se ne sastoji samo od ukusa i mirisa vina, već i od vizualnog aspekta. Igra svetla na vinu i načini na koji arome dolaze do izražaja u pojedinim čašama treba uzeti u obzir prilikom odabira. 

 

Po tradiciji, veće i šire vinske čaše se koriste za crna vina sa snažnim bukeom, dok se uže čaše koriste kako bi se koncentrirala delikatnija aroma lakših belih vina. Crna vina u sebi sadrže odredjene dodatne osobine koje mogu doći do izražaja u malo većim čašama za crno vino. Što je crno vino teže, starije, posebno barique, zahteva čašu sa većim volumenom da bi smo u njoj zadržali posebnu aromu i ukus vina koji je vino dobilo sazrevanjem u bačvi ili samoj flaši. Veličina čaše je za bela vina u rasponu od 100 ml do 400 ml, za crna od 350 ml do 1050 ml što ne znači da ne možemo naći čaše za bela vina od napr. 600 ml. Vinska čaša se drži isključivo za nožicu ili bazu, nikad direkto za samu čašu, nožica čaše odvaja korisnika od same čaše da se spreči zagrevanje vina. Vino se nikad ne puni do vrha čaše već se ostavlja prostor kako bi se u  „praznom“ delu čaše oslobodila aroma datog vina. Ako se poslužuje belo vino, vino se puni u čašu do 1/3 njenog obima, a crna vina se nalivaju do 1/5 obima čaše. Rose vina se nalivaju do 1/3 čaše najčešće u obliku tulipana. Penušava vina se najčešće poslužuje u visokim i uskim čašama do 4/5 obima čaše. Vizualni doživljaj penušavih vina se pojačava s visinom čaše.

 

 Pri degustaciji vina se treba pridržavati pravila kao što su:

 - bela mladja vina se uvijek poslužuju pre crnih starijih vina sa jačom strukturom
 - vina s manje alkohola se poslužuju pre onih koja sadrže više alkohola
 - hladnija vina se poslužuju pre onih s višom propisanom temperaturom pri degustaciji
 - suva vina se poslužuju uvek pre vina sa veći sadržajem šećera(polusuva, poluslatka, slatka vina)

 

 Pri posluživanju potrebno je znati temperaturu posluživanja pojediniha vina:

 Penušava vina

- slatka penušava vina se poslužuju pri temperaturi 5 – 6 °C

- suva penušava vina se poslužuju pri temperaturi 7 – 8 °C

 Bela vina

 - mladja suva vina bi trebala biti blago rashlađena od 8 - 12 °C - više temperature treba  izbjegavati, jer vina gube živahnost i svježinu

 - starija bela vina se poslužuju pri temperaturi  10 - 14 °C

 Rose vina

- rose vina bi trebala biti blago rashlađena od 8 - 12 °C

 Crna vina

- lagana crna vina sa voćnim karakterom treba služiti na temperaturi od 12 - 14 °C

 - jaka puna crna vina treba služiti na temperaturi između 15 - 18°C

 Dezertna vina

- Dezertna vina se služe pri temperaturi između 8 - 10 °C - niža temperatura mogla bi spriječiti oslobadjanje arome

Recent Videos

581 views - 0 comments