Vino Vinat Erdevik

"Zivot je suvise kratak da bi smo pili losa vina"

Vitis Vinifera

  Vinova loza (lat. Vitis vinifera)  je biljka iz porodice Vitaceae. Vinova loza je biljka penjačica koja se oblikuje u grm a visina joj varira između 5 i 15 m. Njeni zreli plodovi (groždje) se koriste uglavnom kao sirovina na proizvodnju vina ili drugih alkoholnih napitaka ali takodje i na  konzumaciju.

 

  Poreklo Vitis vinifera 

Uz pšenicu, ječam i masline, vinova loza je jedna od najstarijih uzgajanih biljnih kultura. Najverovatnije potiče iz okoline Kavkaza. Lozu su uzgajali stari Feničani, a sa teritorije Azije i Turske, vinova loza je preko Grčke stigla na  Apeninsko kao i Balkansko poluostrvo. Pouzdano se zna da se loza pre 6.000 godina uzgajala u Egiptu. Koliko su je ozbiljno shvatali, pokazuju otkrića grobova starijih od 4.000 godina u kojima su se pored tela nalazili mnogobrojni kalemi loze spremljeni u specijalnim srebrnim posudama.

 
  Novija istorija 
 
Najveća katastrofa po vinovu lozu se desila u 19. veku kada je brodom iz amerike stigla u Evropu zajedno sa kalemom i ostalom robom i filoxera (insekt koji isisava sok iz korena nakon čega koren počinje da truli). U Francuskoj je 1860. godine filoksera počela da uništava tamošnje vinograde nakon čega se vrlo brzo proširila po celoj Europi i uništila skoro svu Evropsku lozu u svetu. Nakon takve katastrofe i uz puno truda te uloženih financijskih sredstava podignuti su novi vinogradi čija je podloga bila američka loza(vitis labrusca). Njen je koren bio otporan na ovog insekta. Većina današnjih svetskih vinograda se gaji na podlozi američke loze (vitis labrusca).
 
 

Recent Videos

581 views - 0 comments